Građevinarstvo i neto porezi glavni pokretači rasta BDP-a, dok industrija beleži negativan doprinos; inflacija i rast cena energenata prete životnom standardu
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije povećan je za 1,9 odsto u prva dva meseca ove godine, prema dostupnim ekonomskim analizama. Ključni izvori pozitivnog doprinosa bili su sektor građevinarstva i neto porezi, dok je industrija zabeležila negativan uticaj na ukupni privredni rast.
Prema ocenama iz Privredne komore Srbije, domaća privreda još ne oseća krizu u punom obimu, iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske ekonomije i pritisci na cene hrane i energenata mogli bi u narednom periodu značajno uticati na životni standard građana i dinamiku privrednog rasta Srbije.
U strukturi BDP-a tokom prva dva meseca, građevinarstvo je zabeležilo rast, podržano investicijama u infrastrukturu, dok su neto porezi doprineli ukupnoj ekonomskoj aktivnosti. Nasuprot tome, industrijski sektor suočava se sa izazovima, što je rezultiralo negativnim doprinosom industrijske proizvodnje rastu BDP-a.
Ekonomista Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije istakao je da pritisci na cene energenata i hrane ostaju ključni rizici za stabilnost privrednog rasta. “Rast inflacije, zajedno sa nepovoljnim kretanjima na tržištu energenata, može se preliti na troškove života i uticati na konkurentnost domaće privrede”, ocenio je Stanić u izjavama za javni servis.
Inflacija i dalje predstavlja značajnu pretnju kupovnoj moći građana, dok energetski sektor ostaje pod stalnim pritiskom rasta cena na globalnim berzama. Očekuje se da će buduće kretanje cena energenata i hrane biti presudno za održivost privrednog rasta i životnog standarda u Srbiji.
S obzirom na trenutnu makroekonomsku situaciju, privredni rast Srbije u narednim mesecima zavisiće od daljih kretanja inflacije i stabilnosti ključnih sektora, posebno u uslovima promenljivih međunarodnih ekonomskih tokova.