Potencijalni sell-off od 145 milijardi dolara, ali istorijski volumeni pokazuju izdržljivost tržišta
Bitcoin (BTC) se ponovo našao u fokusu zbog potencijalne pretnje kvantnog računanja, pri čemu bi teoretski moglo biti kompromitovano oko 1,7 miliona BTC iz ranih Satoshi-era novčanika. Ova suma, procenjena na 145 milijardi dolara (oko 16,2 biliona dinara), izaziva zabrinutost zbog mogućeg masovnog pritiska na prodajnu stranu, ali tržišni podaci sugerišu da bi takav scenario bio ozbiljan, ali ne i katastrofalan.
Prema najnovijim analizama, u bull marketima dugoročni holderi rutinski distribuiraju između 10.000 i 30.000 BTC dnevno. Na tom tempu, kompletna Satoshi-era ponuda bila bi apsorbovana tokom dva do tri meseca standardnog profit taking-a. Tokom poslednjeg bear marketa, više od 2,3 miliona BTC promenilo je vlasnika u jednom kvartalu – što premašuje potencijalni “kvantni target” – bez ikakvog sistemskog kolapsa.
Dodatno, mesečni priliv na berze dostiže 850.000 BTC, dok derivativna tržišta obrću notional volumene jednake celoj Satoshi zalihe svakih nekoliko dana. Iz ove perspektive, prodajni pritisak od 1,7 miliona BTC, iako značajan, uklapa se u postojeće okvire bitcoin likvidnosti i prometa.
Analitičari ističu da bi nagli, koncentrisani sell-off sigurno doneo volatilnost i mogao produžiti downward trend, ali čak i u tom slučaju, ekonomski racionalan akter raspolažući tolikom količinom BTC verovatno bi plasirao sredstva postepeno i uz pomoć derivata, kako bi minimizirao slippage i maksimizirao povraćaj.
Ključna debata, prema tržišnim posmatračima, nije oko samog sell pressure-a već oko governance pitanja: da li bi Bitcoin zajednica trebalo da zamrzne te rane, izložene coine (npr. kroz BIP-361) ili da dopusti tržištu da prirodno apsorbuje šok. Istorijski podaci ukazuju da je Bitcoin ekosistem već više puta izdržao slične volumene redistribucije bez gubitka fundamentalne stabilnosti.
Za domaće ulagače, 1 BTC vredi 77.624,58 dolara (oko 8,7 miliona dinara), što je ekvivalent 95 prosečnih plata u Srbiji. Kripto još uvek nije regulisan na domaćem tržištu, a dobit od trgovanja je podložna porezu od 15%.
