Predlog za zamrzavanje 5,6 miliona BTC izazvao debatu; kvantno-otporne nadogradnje ili prisilna migracija
Bitcoin je u sredu zabeležio cenu od 75.068,38 dolara (8,8 miliona dinara), uz rast od 1,38% za 24 sata, prema tržišnim podacima. Trgovinski volumen ostao je stabilan, dok tržište pažljivo prati raspravu među vodećim razvojnim timovima o načinu zaštite mreže od pretnji koje potencijalno donose kvantni računari.
Debata je eskalirala tokom Paris Blockchain Week-a, gde je Adam Back, CEO kompanije Blockstream, pozvao Bitcoin zajednicu da već sada razvija opcione kvantno-otporne nadogradnje. On smatra da su trenutni kvantni računari još uvek „laboratorijski eksperimenti“ i da je napredak tokom proteklih 25 godina bio postepen, ali ističe važnost proaktivnog pristupa: „Priprema je ključ. Promene u kontrolisanim okolnostima su daleko sigurnije od reakcije tokom krize.”
S druge strane, predlog poznat kao BIP-361, koji stoji iza Jameson Lopp i još pet programera, sugeriše postepeno isključivanje kvantno-vurnerabilnih adresa kroz petogodišnji period i zamrzavanje svih novčića koji ne migriraju, uključujući i sredstva Satoshi Nakamota i oko 5,6 miliona BTC koji nisu pomereni više od decenije. Lopp smatra da je zakazivanje ove vrste zamrzavanja jedini način da se izbegne haotična migracija ukoliko pretnja kvantnih računara postane realnost preko noći.
Adam Back se, iako nije direktno pomenuo BIP-361, založio za fleksibilnost i poverenje u brzu koordinaciju Bitcoin developera u slučaju iznenadne pretnje: „Kada nešto postane urgentno, privlači pažnju i dovodi do konsenzusa u zajednici.“ On veruje da je dosadašnja praksa pokazala da se kritične greške mogu rešiti u roku od nekoliko sati kroz princip grube koordinacije.
Debata je dodatno pojačana najnovijim izveštajem Google i Caltech istraživača koji procenjuju da bi kvantni računari sposobni da ugroze Bitcoin mogli da stignu ranije nego što se do sada pretpostavljalo. To je raspravu iz teorijske sfere prebacilo u aktivnu fazu, s potencijalno velikim posledicama po dugoročne holdere i samu sigurnost mreže.
Ova dilema deli zajednicu na one koji zagovaraju „čekaj i reaguj“ pristup i one koji smatraju da je samo strogo planirana migracija rešenje. U poređenju, tradicionalni finansijski sektor retko se suočava sa ovako tehnički specifičnim rizicima, što dodatno izdvaja Bitcoin i kripto ekosistem. U Srbiji, gde je kripto tržište i dalje neregulisano a prinosi privlačni, ovakve debate mogu uticati na poverenje investitora i strategije dugoročnog čuvanja digitalne imovine.
