Zlato palo 15% za mesec, ETF-ovi zabeležili 11 milijardi dolara odljeva; Bitcoin fondovi sa neto prilivima
Bitcoin je zadržao stabilnost oko 68.965 dolara (oko 7,7 miliona dinara) u trenutku pisanja, dok su tradicionalni safe haven metali, zlato i srebro, zabeležili značajan pad pod pritiskom masovnih odljeva iz ETF-ova i pogoršanja likvidnosti, prema tržišnoj analizi. Zlato je izgubilo oko 15% vrednosti tokom marta, povukavši se sa rekordnih nivoa blizu 5.500 dolara po unci u januaru na 4.450 dolara (oko 495.000 dinara), dok je srebro palo sa 120 na 69 dolara po unci (7.650 dinara).
Glavni uzroci naglog pada plemenitih metala uključuju rast kamatnih stopa, jačanje dolara i pojačano povlačenje profita od strane institucionalnih i malih investitora. Tokom prva tri marta, ETF fondovi zlata zabeležili su neto odliv od gotovo 11 milijardi dolara, dok su prilivi u ETF-ove srebra iz prethodnog perioda potpuno neutralisani. Suprotno tome, Bitcoin fondovi su nastavili sa neto prilivima, pokazujući otpornost čak i tokom povećane geopolitičke neizvesnosti i rasta cene nafte iznad 100 dolara po barelu.
Podaci sa tržišta derivata pokazuju da su institucionalni investitori naglo smanjili izloženost zlatu i srebru, nakon prethodnog kontinuiranog rasta pozicija do početka 2026. godine. Bitcoin futures pozicioniranje ostalo je znatno stabilnije. Analitičari ističu da su trend-sledbenici (Commodity Trading Advisors) agresivno smanjili pozicije u zlatu i srebru, dok Bitcoin pokazuje oporavak momentum indikatora iznad neutralnog nivoa, što ukazuje na postupno slabljenje pritiska prodaje.
Likvidnost na tržištu zlata dodatno je oslabila, pa je, prema analizi, tržišna dubina sada čak niža nego kod Bitcoina, što je presedan na globalnom finansijskom tržištu. Srebro je pogođeno još većom slabošću likvidnosti, što je dovelo do pojačanih volatilnosti i nestabilnosti cena.
U poređenju sa klasičnim safe haven imovinama, Bitcoin je tokom poslednjih nedelja pokazao veću otpornost, reagujući na početni šok geopolitičkih tenzija kratkoročnim padom (na nivo od nešto preko 60.000 dolara), ali se ubrzo stabilizovao u opsegu između 68.000 i 70.000 dolara. Ova promena u ponašanju implicira da Bitcoin funkcioniše sve više kao makroekonomski high-beta asset, sa izraženom volatilnošću, ali i brzim povratkom interesa dugoročnih ulagača nakon faze panike.
Za domaće investitore važno je napomenuti da kripto tržište u Srbiji još uvek nije potpuno regulisano, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%. Za poređenje, Belex15 indeks je u istom periodu zabeležio blagi rast od 0,8% na 3.456 poena.
