Slučaj iz Velike Britanije otvara pitanje primene tradicionalnog prava na digitalnu imovinu nakon transfera Bitcoina u vrednosti od 172 miliona dolara
Bitcoin je ponovo u fokusu pravnih i tehnoloških diskusija nakon što je u Velikoj Britaniji pokrenut sudski spor zbog navodne krađe 2.323 BTC, trenutno vrednih oko 172 miliona dolara (blizu 19,5 milijardi dinara), iz hardverskog novčanika. Navodni incident desio se avgusta 2023. godine, kada je britanski državljanin Ping Fai Yuen optužio svoju suprugu Fun Yung Li da je CCTV kamerama u njihovom domu došla do fraze za oporavak njegovog Trezor novčanika i prebacila sredstva bez njegove dozvole.
U trenutku navodne krađe, vrednost Bitcoina iznosila je nešto manje od 60 miliona dolara. Kako je cena porasla na više od 74.000 dolara po jedinici, ukupna vrednost ukradenih sredstava premašila je 172 miliona dolara. Sredstva su kroz više transakcija podeljena na 71 različitu blockchain adresu, pri čemu nijedna nije vezana za centralizovane berze, a prema sudskim dokumentima, transferi nisu zabeleženi od 21. decembra 2023. godine.
Yuen navodi da je, nakon upozorenja ćerke o mogućnosti krađe, instalirao dodatnu audio opremu kako bi prikupio dokaze. Nakon što je otkrio transfer, došlo je do fizičkog sukoba sa suprugom, zbog čega je 2024. godine pravosnažno osuđen za nanošenje telesnih povreda i napad. Policija je tokom istrage pronašla više hardverskih novčanika i fraza za oporavak u posedu Fun Yung Li, ali nije pokrenula dalje postupke dok se ne pojave novi dokazi.
Pravni aspekt slučaja dodatno komplikuje činjenica da engleska tradicionalna pravna kategorija konverzije (otimačine fizičke imovine) trenutno ne obuhvata digitalnu imovinu kao što je Bitcoin. Sudija je odbacio osnovni zahtev za konverziju, ali je dozvolio nastavak procesa po alternativnim pravnim osnovama, što otvara mogućnost da Yuen povrati svoja sredstva ukoliko dokaže navode. Ovaj slučaj je značajan presedan za način na koji engleski pravni sistem tretira digitalna sredstva i biće pažljivo praćen i u kripto i u pravnim krugovima.
Za srpske investitore i javnost, slučaj ilustrativno prikazuje koliko je digitalna imovina, poput Bitcoina, ranjiva na socijalni inženjering i bezbednosne propuste, ali i koliko su pravni sistemi još uvek u fazi prilagođavanja novim finansijskim realnostima. U Srbiji, kripto imovina još uvek nije u potpunosti regulisana, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%.
