Ažurirani BIP-361 predviđa migraciju 6,7 miliona BTC na quantum-otporne adrese u tri faze
Bitcoin je zadržao cenu od 74.007,17 dolara (oko 8,4 miliona dinara) uz dnevni rast od 0,72%, prema tržišnim podacima. Ova stabilizacija dolazi u trenutku kada je u zvaničnom Bitcoin repozitorijumu ažuriran predlog BIP-361, koji predviđa zamrzavanje svih coina na adresama ranjivim na buduće kvantne napade ukoliko vlasnici ne preduzmu migraciju na quantum-otporne adrese. Trgovinski volumen i market cap ostali su stabilni, dok Bitcoin zajednica intenzivno raspravlja o posledicama ovog potencijalnog soft fork-a.
BIP-361 predlaže trofaznu tranziciju. Prva faza, tri godine nakon aktivacije, blokirala bi slanje novih sredstava na stare, ranjive adrese, dok bi potrošnja sa njih i dalje bila moguća. Peta godina donosi fazu B, u kojoj bi legacy ECDSA i Schnorr potpisi postali nevažeći. Na kraju, svi coini koji ne budu migrirani biće trajno zamrznuti, čime bi vlasnici izgubili mogućnost raspolaganja, iako bi tehnički ostali vlasnici sredstava.
Povod za ovaj predlog je Google-ova studija iz marta, koja upozorava da bi dovoljno moćan kvantni računar mogao ugroziti sigurnost Bitcoin blockchain-a ranije nego što se očekivalo, potencijalno već do 2029. godine. U studiji se navodi da se oko 6,7 miliona BTC nalazi na adresama ranjivim na kvantne napade, što predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov za najveću kriptovalutu.
Ovakva inicijativa izazvala je podelu među korisnicima i developerima. Zagovornici smatraju da je ovakav pristup neophodan kako bi se zaštitila mreža i kapital korisnika, dok kritičari upozoravaju da bi zamrzavanje coina narušilo osnovno obećanje Bitcoina o suverenosti i ličnoj kontroli nad sredstvima, bez mogućnosti da mreža ili bilo ko drugi ograniči pristup sredstvima.
BIP-361 se nadovezuje na prethodni BIP-360 predlog iz februara, koji je predložio soft fork i uvođenje novog tipa transakcija (pay-to-Merkle-root), inspirisanog Taproot nadogradnjom, ali osmišljenog da eliminiše ključne ranjivosti u kvantnoj eri. U fokusu su adrese sa izloženim javnim ključevima, jer kvantni računar može da iz njih izvuče privatni ključ i preusmeri sredstva.
Na makro planu, ova debata dolazi u trenutku kada Bitcoin nastavlja da privlači pažnju institucionalnih investitora, a regulativa u mnogim državama još uvek nije jasno definisana. Za poređenje, Belex15 je zabeležio rast od 0,8% na 3.456 poena, dok kripto u Srbiji ostaje neregulisan, a dobit podleže porezu od 15%.
