Iranove raketne akcije izazvale izolaciju režima, SAD razmatra ukidanje sankcija za 140 miliona barela iranske nafte
Cena nafte na svetskim berzama dostigla je 118 dolara po barelu nakon što su oružani sukobi u Persijskom zalivu blokirali gotovo 20 odsto globalnog snabdevanja, pokazuju najnoviji podaci. Sukobi su rezultovali razaranjem energetskih postrojenja u Kataru, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, što je dodatno destabilizovalo tržište i izazvalo rast inflacije širom sveta.
Prema ekonomskim analizama, trenutna blokada ometa dnevni protok od 14 miliona barela nafte kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku za globalni izvoz energenata. Iako nije poznato kada će sukobi prestati, procenjuje se da gubici po svetsku ekonomiju iznose više biliona dolara, uz značajan rast logističkih i transportnih troškova.
Kevin O’Leary, predsednik kompanije O’Leary Ventures, izjavio je da će buduća kontrola Ormuskog moreuza najverovatnije biti poverena multinacionalnoj koaliciji, po uzoru na model nadzora Panamskog ili Sueckog kanala. „Iran je raketirao sopstvene susede, što ih je učinilo izopštenim iz regionalne saradnje. Trošak ovakvog poremećaja je ogroman, ali dugoročna bezbednost će zahtevati stalno prisustvo visokotehnološke međunarodne policije“, ocenio je O’Leary.
Na finansijskom tržištu, američko Ministarstvo finansija razmatra mogućnost privremenog ukidanja sankcija za 140 miliona barela iranske nafte koja se nalazi na tankerima, kako bi se ublažio globalni deficit od 14 miliona barela dnevno. Prema rečima ministra finansija SAD, Skota Bessenta, ovaj potez bi omogućio da iranska nafta bude plasirana na tržište i time privremeno stabilizovala cene. „U narednim danima možemo ukinuti sankcije za iransku naftu koja je već na vodi. To bi značilo da koristimo iranske zalihe kako bismo ublažili rast cena“, naveo je Bessent.
Međutim, pojedini analitičari ukazuju da bi ovaj potez mogao indirektno finansirati iranske ratne napore, dok istovremeno SAD i Izrael sprovode operacije čiji je cilj ekonomska izolacija režima u Teheranu. Očekuje se da će rešavanje krize zahtevati dugoročne strukturne promene u načinu osiguranja energetskih tokova kroz Ormuski moreuz, uz veće investicije u tehnologiju i koordinaciju međunarodnih aktera.
Investitori su, prema oceni O’Learyja, i dalje optimistični u pogledu stabilizacije tržišta nakon okončanja sukoba, s obzirom na to da bi multinacionalna kontrola smanjila rizik od novih blokada i omogućila efikasniju zaštitu globalnih energetskih lanaca snabdevanja.