Digitalna sredstva čine 90% kripto volumena, tržište u Brazilu beleži 6–8 milijardi dolara prometa mesečno
Vodeće organizacije brazilskog kripto i fintech sektora, koje zastupaju više od 850 kompanija, oštro su se usprotivile predlogu da se porez na finansijske transakcije (IOF) proširi na stablecoin operacije. Predstavnici udruženja ABcripto, ABFintechs, Abracam, ABToken i Zetta ističu da bi takav potez bio u suprotnosti sa brazilskim Ustavom i Zakonom o virtuelnoj imovini, s obzirom na to da stablecoini nisu zakonski prepoznati kao fiat valuta.
Debata se fokusira na IOF, porez koji se već primenjuje na određene finansijske transakcije, uključujući devizne operacije. Industrijska udruženja smatraju da bi primena IOF-a na stablecoin transakcije predstavljala pravno neslaganje, jer brazilski zakon definiše IOF kao porez koji se odnosi isključivo na transakcije koje podrazumevaju isplatu nacionalne ili strane fiat valute. Prema Zakonu o virtuelnoj imovini (Zakon br. 14.478/2022), digitalna sredstva nisu izjednačena sa novcem.
Iz industrije upozoravaju da bi svako proširenje poreza putem dekreta ili administrativnog akta bilo protivzakonito, jer se nove poreske obaveze mogu uvoditi samo kroz zakonodavni proces. Takođe, podsećaju da nadzor nad kripto transakcijama od strane centralne banke ne može automatski biti osnova za oporezivanje IOF-om.
Predstavnici sektora naglašavaju da bi takva regulativa usporila inovacije i razvoj digitalne ekonomije u Brazilu, koji je postao jedan od globalnih lidera po usvajanju kripta. Procene pokazuju da u Brazilu kripto tržište ostvaruje između 6 i 8 milijardi dolara (oko 648 do 864 milijarde dinara) prometa mesečno, dok na stablecoine otpada čak 90% tih tokova. Najčešće korišćeni stablecoini su USDT (Tether) i USDC (Circle), koje korisnici upotrebljavaju za zaštitu od volatilnosti reala, međunarodne transfere i obezbeđivanje likvidnosti za trgovanje.
Industrijska udruženja naglašavaju da slični porezi nisu široko rasprostranjeni ni u drugim velikim ekonomijama, te da bi Brazil mogao izgubiti konkurentsku prednost i inovacioni zamah ukoliko bi se oporezivanje stablecoina zaista sprovelo. Digitalna ekonomija i fintech sektor, zajedno sa blockchain infrastrukturom, predstavljaju ključne pokretače finansijske modernizacije zemlje.
Za poređenje, domaće tržište kapitala kao što je Belex15 beleži znatno niže volumene, dok je regulativa za kripto u Srbiji još uvek u razvoju, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%.
