Cena Brent nafte dostigla 101,5 dolara po barelu uz rast Murban i WTI benchmarka, tržište reaguje na očekivano smanjenje ponude i nove rizike
Cena Brent sirove nafte porasla je na 101,5 dolara po barelu kasno u utorak, što predstavlja rast od 2,97 dolara ili 3,02 odsto u odnosu na prethodnu sesiju, pokazuju zvanični podaci sa tržišta energenata od 22. aprila 2026. godine. Ovim skokom Brent se vratio u tzv. trocifreni cenovni opseg, nakon više nedelja nestabilnog trgovanja ispod te psihološki važne granice.
Paralelno sa Brentom, američki WTI (West Texas Intermediate) zabeležio je rast na 92,60 dolara po barelu, uz dobitak od 2,93 dolara ili 3,27 odsto. Najizraženiji rast među ključnim svetskim benchmarkima imala je Murban nafta, čija cena je skočila za 4,70 dolara ili 4,88 odsto, dostigavši 101,0 dolar po barelu. Ovakva sinhronizovana kretanja upućuju na široko rasprostranjeno interesovanje investitora i trgovaca, koji u cenama reflektuju očekivano smanjenje globalne ponude i intenzivirane geopolitičke rizike, posebno u regionima koji su ključni za svetsku naftnu trgovinu.
Pored nafte, zabeležen je i blagi rast cena prirodnog gasa – fjučersi su porasli za 0,56 odsto, na 2,712 dolara, što ukazuje na opšti rast u energetskom sektoru. Povratak Brenta iznad 100 dolara po barelu ima značajne posledice i za izvoznike i za države uvoznice. Za proizvođače nafte ovaj nivo cene predstavlja dodatni prihod i stabilizaciju budžeta, dok za zemlje koje su dominantno uvoznici, naročito u Aziji i Evropi, ovakva kretanja signaliziraju pojačane inflatorne pritiske, pre svega kroz poskupljenje transporta, električne energije i industrijskih inputa.
Murban nafta, koja je ključna za snabdevanje azijskih rafinerija i izuzetno je osetljiva na tokove kroz Bliski istok, beleži najveći rast, što dodatno ukazuje na pojačanu zabrinutost zbog potencijalnih poremećaja u isporuci iz tog regiona. Stručnjaci ističu da tržište ponovo ugrađuje premiju na neizvesnost – bilo da se radi o mogućim logističkim poremećajima, sankcijama ili zabrinutostima vezanim za proizvodnju.
Aktuelno kretanje cena nafte pokazuje da energetska tržišta ulaze u fazu u kojoj ne ekonomski fundamenti, već pre svega geopolitički razvoj događaja, određuju pravac cena. Ova promena sentimenta, uz rast svih ključnih benchmarka, može imati trajan uticaj na globalne ekonomske tokove i strategije velikih izvoznika i uvoznika energenata.
