Cena nafte premašila granicu od 100 dolara po barelu, dok je zlato zabeležilo pad usled globalnih tržišnih promena
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni referentni standard, jutros je zabeležila rast od 1,61 odsto i dostigla nivo od 103,87 dolara po barelu. Ovaj skok potvrdio je nastavak uzlaznog trenda na svetskim tržištima nafte, nakon što je prethodnog dana cena privremeno pala ispod simbolične granice od 100 dolara.
Prema podacima sa tržišta, oporavak cene nafte usledio je ubrzo nakon što je prethodnog dana objavljena izjava predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o potencijalnom postizanju mirovnog sporazuma sa Iranom, što je tada privremeno spustilo cenu nafte ispod 100 dolara po barelu. Međutim, tržište je brzo reagovalo i cena se vratila iznad tog nivoa, što ukazuje na nastavak volatilnosti i visoke osetljivosti na geopolitičke faktore.
U isto vreme, zabeležen je pad cene zlata. Iako konkretne cifre za zlato nisu objavljene, tržišni analitičari navode da je tendencija pada rezultat smanjenja potražnje za sigurnim investicionim instrumentima, usled promena u globalnom investicionom sentimentu i jačanja drugih klasa imovine.
Kretanja na tržištu sirove nafte direktno utiču na globalnu inflaciju, troškove prevoza i energenata, kao i na ekonomske politike pojedinačnih država. Rast cene Brenta iznad 100 dolara po barelu posebno pogađa uvoznike energenata i može uticati na povećanje cena goriva na svetskom tržištu, dok pad zlata često signalizira smanjenje rizika ili promene u portfeljskoj strategiji institucionalnih investitora.
Prema izveštajima, investitori i dalje pažljivo prate geopolitička dešavanja, a tržišne oscilacije ostaju izražene zbog neizvesnosti oko budućih dogovora i političkih odluka na Bliskom istoku. Očekuje se da će cene nafte i zlata i dalje biti pod uticajem globalnih događaja i izjava vodećih političkih lidera.
