U prvom kvartalu 2024. godine broj stečajeva premašio nivoe iz finansijske krize 2009. godine, pokazuju podaci IWH instituta
Prema najnovijim podacima Instituta za ekonomska istraživanja iz Halea (IWH), broj bankrota kompanija u Nemačkoj značajno je porastao početkom 2024. godine i dostigao najviši nivo u poslednje dve decenije. U periodu od januara do marta ove godine, ukupno 4.573 kompanije u Nemačkoj podnelo je zahtev za stečaj, što je najviše od trećeg kvartala 2005. godine, kada je zabeležen 4.771 slučaj.
Analiza IWH instituta pokazuje da trenutni broj bankrota premašuje i nivoe koji su zabeleženi tokom globalne finansijske krize 2009. godine, što ukazuje na pogoršanje finansijske stabilnosti nemačke privrede. Ovakav rast stečajeva signalizira značajne izazove sa likvidnošću i solventnošću domaćih kompanija, posebno u uslovima usporavanja privredne aktivnosti i povećanih troškova poslovanja.
Prethodnih godina Nemačka je beležila stabilan nivo stečajeva, ali je tokom poslednjih kvartala došlo do ubrzanja negativnog trenda. Prema podacima, broj stečajeva u prvom tromesečju 2024. godine predstavlja najviši kvartalni rezultat u periodu od 19 godina. Za poređenje, tokom trećeg kvartala 2005. godine zabeleženo je 4.771 stečaj, dok su tokom finansijske krize 2009. godine brojke bile niže od aktuelnog nivoa.
IWH institut nije naveo konkretne razloge za ovako visok broj bankrota, ali podaci ukazuju na to da je poslovno okruženje u Nemačkoj suočeno sa višestrukim pritiscima, uključujući rast kamatnih stopa, povećanje ulaznih troškova i slabljenje tražnje na ključnim izvoznim tržištima. Ovi faktori dodatno otežavaju poslovanje preduzeća, posebno u sektorima sa nižom profitabilnošću i većom izloženošću promenama tržišnih uslova.
Struktura bankrotiranih kompanija u analiziranom periodu nije detaljno objavljena, ali se prema ranijim analizama pretpostavlja da su najviše pogođeni sektori industrije, građevinarstva i maloprodaje. Nemačka, kao najveća ekonomija Evrope, ima ključnu ulogu u ukupnoj stabilnosti evropskog privrednog sistema, te rast broja bankrota može imati domino-efekat i na ostale zemlje Evropske unije.
Prema zvaničnim podacima, trenutna situacija zahteva pojačanu pažnju regulatornih tela i dodatne mere podrške ugroženim sektorima, kako bi se sprečilo dalje produbljivanje krize u nemačkoj privredi. Očekuje se da će naredni kvartali pokazati da li je ovo vrhunac negativnog trenda ili postoji mogućnost stabilizacije kroz prilagođavanje poslovnih modela i potencijalnu fiskalnu podršku države.
