Ukupna vrednost radova prema izdatim dozvolama iznosi 1.052 milijarde dinara, što je 4% manje nego prošle godine, dok je stanogradnja zabeležila rast od 1%
Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji je tokom 2025. godine podneto ukupno 162.746 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, prijavljena potencijalna vrednost projekata porasla je za sličan procenat, što ukazuje na nastavak investicione aktivnosti u građevinskom sektoru.
Međutim, prema zvaničnoj statistici, broj izdatih građevinskih dozvola tokom 2025. godine iznosio je 29.713, što je za 2% manje nego u 2024. godini. Vrednost građevinskih radova prema izdatim dozvolama bila je 1.052 milijarde dinara (nešto manje od 9 milijardi evra), čime je zabeležen pad od 4% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj iznos je iskazan nominalno, bez uračunate inflacije, što dodatno umanjuje realnu vrednost radova.
Stanogradnja je i dalje ostala u blagom plusu – tokom 2025. godine izdato je građevinskih dozvola za izgradnju 40.021 stana, što je rast od 1% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći porast zabeležen je kod potražnje za lokacijskim uslovima, gde je podneto 20.923 zahteva, što je gotovo 8% više nego u 2024. i rekord u poslednjih pet godina.
Prema analizi NALED-a, pad efikasnosti lokalnih samouprava u izdavanju dozvola uticao je na smanjenje broja rešenih predmeta: udeo rešenih predmeta pao je sa 97% u 2024. na 94,6% u 2025. godini. Gradovi Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac prednjače po efikasnosti, dok su među opštinama najuspešniji Bogatić, Apatin i Ćuprija. Lokacijski uslovi su u proseku izdavani za 21 dan, dok se na građevinske dozvole čekalo prosečno osam dana, a na upotrebne dozvole 13 dana.
Analiza pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, pri čemu su kašnjenja izraženija u gradovima (46%) nego u opštinama (38%). Zahtevi za dozvolama su u 11,7% slučajeva vraćani na doradu, sa većim procentom dorada u gradovima. Elektronske građevinske dozvole postoje od 2016. godine, a NALED preporučuje dalje unapređenje digitalizacije kroz uvođenje Centralnog registra planskih dokumenata i sistema E-Prostor.
Iz NALED-a ističu da su najbolji rezultati ostvareni u poslednjem kvartalu 2025, što može ukazivati na pozitivan trend koji bi mogao da se nastavi i tokom 2026. godine.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/graevinske-dozvole-se-vise-traze-a-manje-dobijaju
