Statistika za 2025. godinu pokazuje pad radne snage u industriji i uslugama, dok realne zarade beleže rast zahvaljujući promenama u strukturi zaposlenosti
Tržište rada u Srbiji pokazuje znatne promene: u poslednjem tromesečju prethodne godine broj zaposlenih smanjen je za 66.700 u poređenju sa istim periodom 2024. godine, prema zvaničnim podacima. Prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), tokom 2025. godine registrovano je ukupno 2,36 miliona zaposlenih, što predstavlja pad od 4.647 u odnosu na prošlu godinu, dok Anketa o radnoj snazi beleži gotovo 2,83 miliona zaposlenih, ili više za gotovo pola miliona.
Najveće smanjenje zaposlenih zabeleženo je u prerađivačkoj industriji – više od 11.000 radnika manje, dok su sektori administrativnih i pomoćnih usluga izgubili 11.000 zaposlenih, informisanje i komunikacije 3.500, a sektor smeštaja i ishrane 2.000 radnika. Smanjenje je posebno izraženo u radno-intenzivnim granama prerađivačke industrije, poput proizvodnje odevnih predmeta i električne opreme. Istovremeno, broj zaposlenih kod preduzetnika raste, dok se smanjuje u preduzećima, a geografski gledano, zapošljavanje raste u Beogradu, dok opada u Južnoj i Istočnoj Srbiji.
Uprkos padu zaposlenosti, realne neto zarade su u 2024. godini porasle za 9,1 odsto, a u 2025. za 7,4 odsto. Analize ukazuju da ova kombinacija rasta zarada i smanjenja zaposlenosti odražava selektivno zadržavanje produktivnijih radnih mesta i promenu strukture zaposlenosti, dok demografski trendovi – poput pada broja stanovnika ispod 6,6 miliona i godišnjeg negativnog priraštaja od 50.000 do 60.000 – ograničavaju ponudu radne snage.
Vesna Pantelić, u radu objavljenom u Makroekonomskim analizama i trendovima, navodi: „Stagnacija zaposlenosti, rast neaktivnosti, selektivan rast zarada i sve oprezniji planovi poslodavaca ukazuju da prostor za širenje broja radnih mesta postaje ograničen, dok u prvi plan izbijaju pitanja produktivnosti, strukture zaposlenosti i demografskih ograničenja.“
Smanjenje zaposlenosti u industriji i pojedinim uslužnim sektorima deo je šireg globalnog trenda koji karakterišu demografski, tehnološki i geopolitički izazovi. Industrijska slabost, posebno u evrozoni, i usporavanje nemačke industrije odražavaju se i na region Centralne i Jugoistočne Evrope.
Prema zaključcima dostupnih analiza, ključni izazov za Srbiju nije više kvantitativni rast zaposlenosti, već očuvanje održivog i kvalitetnijeg modela privrednog rasta u uslovima ograničene radne snage i promenjenih globalnih okolnosti.
Source: https://bif.rs/2026/03/zarade-rastu-broj-zaposlenih-pada-sta-nam-govore-ovi-podaci/