Nemačka centralna banka odustaje od obnove istorijske zgrade usled značajnog povećanja predviđenih investicija i troškova održavanja
Deutsche Bundesbank, centralna banka Nemačke, najavila je da će napustiti svoje prepoznatljivo sedište u Frankfurtu nakon što su procenjeni troškovi renoviranja premašili očekivanja. Ova odluka doneta je zbog značajnog rasta potrebnih ulaganja za obnovu zgrade izgrađene 1972. godine, koja je desetlećima bila simbol nemačke monetarne politike.
Bundesbanka je saopštila da su izvorni planovi za temeljnu rekonstrukciju objekta korigovani nakon detaljne tehničke analize, koja je otkrila da bi troškovi znatno premašili prvobitne procene. Iako tačan iznos nije naveden u javnom saopštenju, iz banke su naveli da je povećanje izdataka značajno i da više ne opravdava nastavak radova na ovom mestu.
Iz ove institucije ukazuju na to da su razlozi za ovakvu odluku višestruki – pored same cene obnove, uzeti su u obzir i troškovi održavanja, energetska efikasnost i izazovi modernizacije objekta sagrađenog pre više od pedeset godina. Sedište Bundesbanke, poznato po svojoj arhitekturi iz perioda posleratne nemačke privredne ekspanzije, bilo je planirano za opsežnu rekonstrukciju u cilju prilagođavanja savremenim standardima rada i bezbednosti.
Kako je navedeno u zvaničnom saopštenju, zaposleni će biti premešteni u druge objekte u Frankfurtu i okolini, pri čemu se planira da se operativni kontinuitet banke u potpunosti sačuva. Nije precizirano koliko će zaposlenih biti direktno pogođeno ovom promenom, ali je naglašeno da nema planiranih otpuštanja zbog selidbe.
Bundesbanka će u narednom periodu razmotriti opcije za buduće korišćenje ili prodaju postojećeg objekta na prestižnoj lokaciji u Frankfurtu. Ova odluka dolazi u trenutku kada brojne evropske institucije preispituju odnos troškova i koristi ulaganja u starije zgrade, posebno u svetlu rasta cena građevinskog materijala i rada.
Frankfurtska zgrada Bundesbanke bila je središte ključnih monetarnih odluka tokom decenija nemačke posleratne ekonomske obnove i početka evropske monetarne unije. Njeno napuštanje označava i simboličan kraj jedne ere u nemačkom bankarstvu, ali i ukazuje na sve veći pritisak racionalizacije troškova i optimizacije portfolija nekretnina u javnom sektoru.