Drastičan rast goriva podstiče zabrinutost građana i podseća na restrikcije iz 1973. godine, dok ministar energetike Danske savetuje štednju
Cene goriva u Skandinaviji beleže snažan rast usled posledica sukoba na Bliskom istoku, a cena bezolovnog benzina 95 u Danskoj uskoro bi mogla da dostigne 2,30 evra po litru, pokazuju zvanični podaci. Ovaj nagli skok izazvao je zabrinutost među građanima, koji strahuju od ponavljanja restriktivnih mera iz perioda naftne krize 1972-1973. godine, kada su danski vozači tokom 11 nedelja bili prinuđeni da ostave svoje automobile parkirane kao deo nacionalnih mera štednje.
Tržišni analitičari navode da su glavni uzrok rasta cena geopolitičke tenzije i poremećaji u snabdevanju sirovom naftom. Skandinavske zemlje, koje tradicionalno imaju visoke poreze na gorivo, sada trpe dodatni pritisak zbog globalnih poremećaja na energetskim tržištima. Cena sirove nafte, kao ključni faktor u formiranju finalne cene goriva, beleži rast, što se direktno odražava na povećanje troškova za krajnje potrošače.
Danski ministar energetike Lars Ogard izjavio je da, uprkos rekordnim cenama, za sada nema potrebe za uvođenjem kriznih mera sličnih onima iz 1970-ih. “Ako malo popustite pritisak na gas, smanjićete i pritisak na novčanik. Nema smisla smanjivati porez na nešto što ionako treba manje da trošimo”, poručio je Ogard građanima, pozivajući na racionalnu potrošnju.
Podseća se da su tokom naftne krize 1972-1973. godine restriktivne mere u Danskoj trajale 11 nedelja, što je značajno uticalo na svakodnevni život i ekonomsku aktivnost. Aktuelni rast cena goriva u Skandinaviji, sa mogućnošću da bezolovni benzin 95 dostigne 2,30 evra po litru, vraća u fokus pitanje energetske sigurnosti i održivosti potrošnje.
Vlada Danske za sada ne planira smanjenje poreza na gorivo, već akcenat stavlja na individualnu odgovornost građana i smanjenje nepotrebnih vožnji kao način amortizacije udarca na kućne budžete. Ovakav pristup, prema zvaničnicima, ima za cilj očuvanje fiskalne stabilnosti i podsticanje tranzicije ka održivijim izvorima energije u dugom roku.
