Naglo poskupljenje od 16,25 odsto uzrokovano geopolitičkom nestabilnošću i prekidima u isporuci nafte kroz Hormuški moreuz
Cena Brent sirove nafte dostigla je 107,8 dolara po barelu 9. marta 2026. godine, što predstavlja skok od 16,25 odsto u odnosu na prethodni period, pokazuju najnoviji podaci globalnih tržišta energenata. Ovaj rast dolazi u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, posebno zbog sukoba između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, što je izazvalo značajne poremećaje u globalnim lancima snabdevanja naftom.
Osim Brenta, značajan rast beleže i druge vrste sirove nafte – WTI je porastao na 107,1 dolara (+17,82 odsto), dok je Murban sirova nafta dostigla 103,2 dolara (+9,24 odsto). Ključni uzrok ovih promena je delimična obustava transporta kroz Hormuški moreuz, strateški važan prolaz za izvoz nafte iz zemalja Persijskog zaliva. Dodatno, Irak i Kuvajt su smanjili proizvodnju, dok su izvozne aktivnosti pogođene odmazdama povezanih sa sukobima u regionu.
Cena Brenta je od početka godine porasla više od 50 odsto, sa nivoa od oko 60 dolara, što ukazuje na snažan rizik od produženih poremećaja u snabdevanju. Tržište je već uvelo značajnu premiju rizika u cene, dok su američki proizvođači reagovali povećanjem broja bušotina, iako se kratkoročno ne očekuje značajno povećanje ponude.
Ovakva kretanja dovode do rasta cena goriva na svetskom tržištu, uključujući nagli skok cena benzina u SAD, što dodatno utiče na inflatorne pritiske i globalnu ekonomsku stabilnost. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se sukobi nastave, cene mogle da premaše i 110 dolara po barelu, iako bi eventualna deeskalacija ili pronalaženje alternativnih ruta mogla delimično da ublaži rast.
Aktuelna situacija naglašava značaj Hormuškog moreuza za globalno tržište nafte – oko 20 odsto svetskih količina sirove nafte svakodnevno prolazi ovim putem. Bilo kakvi prekidi ili produžene blokade imaju direktan uticaj na cene i energetsku sigurnost kako proizvođača, tako i potrošača širom sveta.
Uprkos pokušajima američkih proizvođača da povećaju proizvodnju, trenutni efekti na globalnu ponudu su ograničeni, a tržište ostaje pod pritiskom dokle god traju geopolitičke nestabilnosti na Bliskom istoku. Nastavak sukoba, prema procenama stručnjaka, direktno će se reflektovati kroz rast cena energenata i povećane troškove za krajnje korisnike.
