Rast potražnje za privatnim letovima usled sukoba SAD, Izraela i Irana doveo do rekordnih cena, komercijalni saobraćaj ozbiljno ugrožen
Potražnja za privatnim čarter letovima sa Bliskog istoka naglo je porasla od početka sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. Prema dostupnim ekonomskim analizama, imućni građani spremni su da plate i do 145.000 dolara za mogućnost napuštanja regiona, što je dovelo do rasta cena čarter letova za čak 142 odsto u odnosu na period pre izbijanja konflikta.
Sukob koji je započet 28. februara izazvao je najveći poremećaj u avio-saobraćaju u regionu Persijskog zaliva još od pandemije kovida-19. Komercijalne avio-kompanije suočavaju se sa ozbiljnim izazovima zbog zatvaranja vazdušnog prostora, a neprekidni napadi raketama i dronovima dodatno ugrožavaju bezbedno funkcionisanje linijskog saobraćaja.
Nakon izbijanja sukoba, bogati pojedinci i poslovni ljudi sa Bliskog istoka sve se češće odlučuju za privatni prevoz, spremni da u kratkom roku izdvoje iznose koji značajno premašuju standardne tarife. Cena od 145.000 dolara (oko 15,8 miliona dinara) za jedan let daleko prevazilazi troškove u mirnodopskim uslovima, dok rast cena od 142 odsto ukazuje na ekstremno povećanje potražnje za ovakvom vrstom usluge.
Prema analizama iz sektora avio-saobraćaja, ovakva dinamika dovela je do toga da privatni operateri imaju pune kapacitete, dok je deo komercijalnih linija suspendovan ili ozbiljno redukovan. Zatvaranje vazdušnog prostora u više zemalja regiona dodatno komplikuje repatrijaciju i poslovne migracije, a kompanije iz oblasti avio-čartera beleže rekordnu popunjenost i rast prihoda.
S obzirom na produženo trajanje sukoba i neizvesnost u pogledu bezbednosti letova, očekuje se da će potražnja za ovakvim uslugama ostati visoka dokle god traju ograničenja u komercijalnom saobraćaju. Ekonomisti napominju da ovakva situacija negativno utiče na ukupnu dostupnost i cenu vazdušnog prevoza u regionu, a posebno je izražen jaz između mogućnosti bogatijih i manje imućnih stanovnika da napuste krizno područje.
Ovo je najveći poremećaj u avio-industriji Bliskog istoka još od globalne zdravstvene krize 2020. godine, a posledice se već osećaju i na povezanim tržištima, uključujući logistiku, turizam i trgovinu.
