Brent porastao 1,28 odsto, WTI blizu 100 dolara, dok Murban beleži pad na 114,4 dolara usled krize u Ormuzu
Naftno tržište suočava se sa izuzetnom nestabilnošću 16. marta 2026. godine, pod uticajem oružanog sukoba Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom. Cena barela nafte Brent porasla je na 104,37 dolara (rast od 1,23 dolara ili 1,28 odsto) prema poslednjim podacima iz Tokija, dok je američki WTI zabeležio vrednost od 99,06 dolara po barelu (rast za 0,35 dolara ili 0,37 odsto).
Sukob je doveo do poremećaja u transportu kroz Ormuzski moreuz, najvažniji svetski naftni prolaz, koji je Iran zatvorio kao odgovor na vojne akcije SAD i Izraela. Ova situacija je prouzrokovala smanjenje proizvodnje širom Persijskog zaliva, dok je američki predsednik pozvao NATO saveznike i Kinu da pomognu u obezbeđivanju slobodne plovidbe kroz moreuz.
Za razliku od Brenta i WTI-ja, cena Murban nafte, koja se često transportuje mimo Ormuza cevovodima, pala je na 114,4 dolara po barelu (pad od 3,32 dolara ili 2,82 odsto). Ovaj pad nastao je usled smanjenja panike na tržištu, delimične obnove zaliha od strane rafinerija i signala delimičnog vraćanja ponude, dok deo analitičara očekuje deeskalaciju usled najavljenih vojnih pratnji tankera.
Cena prirodnog gasa takođe je zabeležila pad na 3,114 dolara po jedinici (smanjenje za 0,017 dolara ili 0,54 odsto), što se tumači nižom potražnjom uprkos napetoj situaciji na energetskom tržištu.
Prema analizama, ovakva divergencija u kretanju cena odražava visoku neizvesnost: Brent i WTI rastu zbog geopolitičke premije i straha od dugotrajnih poremećaja, dok pad Murban-a ukazuje na očekivanje da bi alternativni pravci ili deeskalacija mogli ublažiti gubitke.
Brent je prvi put posle više godina premašio 100 dolara po barelu, usled iranskih napada na tankere i postavljanja mina u Ormuzskom moreuzu, što je poremetilo oko 20 odsto svetske trgovine naftom. Analitičari upozoravaju da, ukoliko blokada potraje, gornja granica cena nije na vidiku, a raspoređivanje američkih marinaca dodatno povećava rizik.
Murban je privremeno premašio 114 dolara, jer su kupci žurili da nabave isporuke koje ne prolaze kroz Ormuz, ali je nakon najava o mogućim vojnim eskortima i signalima mogućeg mira došlo do smanjenja cene, dok su rezovi proizvodnje u Iraku, Kuvajtu i UAE produbili haos na tržištu.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) pokušala je da stabilizuje tržište puštanjem 400 miliona barela iz strateških rezervi, ali su pooštrena retorika i ograničeni kapaciteti za povećanje proizvodnje održali volatilnost na visokom nivou. Prema ekonomskim analizama, globalne cene nafte porasle su 40 do 50 odsto zbog blokade Ormuza i napada na infrastrukturu u zemljama Zaliva.
Američki predsednik je pozvao Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju da pošalju ratne brodove radi zaštite tankera, ali su reakcije do sada bile suzdržane. Ovakav razvoj događaja stvara dodatnu neizvesnost i izaziva zabrinutost u vezi sa inflacijom i stabilnošću globalnih berzi.