Rast od 16,53 odsto usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, Srbija koristi strateške rezerve za ublažavanje šokova
Cena nafte Brent dostigla je 108,76 dolara po barelu, što predstavlja rast od 16,53 odsto, pokazuju podaci sa tržišta sirovina. Glavni razlog ovakvog skoka su pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i nestabilna situacija u Ormuskom moreuzu, ključnoj tački za globalni protok nafte. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić istakao je da države mogu da koriste dva osnovna instrumenta za ublažavanje energetskih šokova – uticaj na cenu goriva kroz poreze i akcize, kao i korišćenje strateških rezervi nafte.
Lukić je naglasio da upotreba strateških rezervi nosi određene rizike, ali da može pomoći u prevazilaženju kratkoročnih poremećaja na tržištu. On je dodao da Srbija poslednjih godina unapređuje logistički sistem distribucije rezervi, posebno nakon problema sa kompanijom Naftna industrija Srbije (NIS). Prema njegovim rečima, efikasna distribucija strateških zaliha je od ključnog značaja za stabilnost domaćeg tržišta goriva u uslovima međunarodnih poremećaja.
Na globalnom tržištu, osim rasta cene nafte, primetne su i promene kod drugih energenata – cena gasa porasla je na 2,8787 dolara uz rast od 10,99 odsto, dok je cena zlata blago pala na 5.124,921 dolara, što je pad od 0,91 odsto. Promene u Ormuskom moreuzu direktno utiču na dostupnost sirove nafte na svetskom tržištu, a analitičari upozoravaju da bi dalji razvoj situacije mogao nastaviti da utiče na volatilnost cena.
Profesor Lukić podvukao je da je stabilnost snabdevanja energentima jedan od osnovnih prioriteta svake države, te da je pažljivo upravljanje rezervama i poreskom politikom ključno za minimizaciju negativnih efekata poremećaja na globalnom tržištu nafte. U aktuelnim uslovima, zemlje poput Srbije moraju biti spremne na brze reakcije kako bi zaštitile privredu i građane od naglih skokova cena energenata.
