SAD kao neto izvoznik nafte i gasa od 2020. godine manje pogođene rastom cena energenata, dok evropske i azijske ekonomije trpe veći ekonomski udar
Prema analizama ekonomskih stručnjaka, aktuelni sukobi u Iranu izazvali su snažan rast cena sirove nafte na svetskom tržištu, pri čemu je cena Brent nafte dostigla 98,74 dolara za barel, što predstavlja rast od 5,41 dolara ili 5,80 odsto. Ovakva kretanja najteže pogađaju evropske i azijske ekonomije, dok Sjedinjene Američke Države, kao neto izvoznik energenata, ostaju relativno zaštićene od direktnih posledica, pokazuje zvanična statistika.
SAD su od 2017. godine neto izvoznik prirodnog gasa, a od 2020. godine i nafte. Time domaći energetski sektor beleži koristi od rasta cena na globalnom tržištu energenata, iako će prosečno američko domaćinstvo biti pogođeno višim cenama benzina. Istovremeno, zemlje Evrope i Azije, koje značajan deo energenata uvoze, suočavaju se sa povećanim troškovima uvoza i potencijalnim rizicima po privredni rast i inflaciju.
Evropske ekonomije, koje su već izložene volatilnosti na energetskim tržištima, suočene su sa povećanom cenom sirova nafte, što se direktno reflektuje na troškove transporta, industrijske proizvodnje i krajnju potrošnju. Azijske zemlje, kao veliki uvoznici nafte, takođe trpe posledice kroz skuplji uvoz sirovina i energenata, što može imati dugoročan uticaj na stabilnost njihovih privreda.
Analitičari ukazuju da je američka energetska nezavisnost ključni faktor koji ublažava negativne efekte na ekonomiju SAD. “SAD su neto izvoznik gasa od 2017. i nafte od 2020. godine, što znači da njihov sopstveni energetski sektor ima koristi od naglog rasta cena, iako će prosečno američko domaćinstvo biti snažno pogođeno rastom cena benzina”, navode ekonomski eksperti.
Povećana cena nafte na međunarodnom tržištu može dovesti do rasta inflacije, posebno u zemljama koje uvoze većinu energenata, dok kompanije iz energetskog sektora u SAD mogu ostvariti dodatne prihode. U narednom periodu, pažnja investitora i državnih politika biće usmerena na stabilizaciju energetskog snabdevanja i ublažavanje posledica po krajnje potrošače, posebno u najranjivijim ekonomijama Evrope i Azije.
Tržišni podaci pokazuju da su i ostale sirovine reagovale na geopolitičke tenzije – cena gasa porasla je na 2,6831 dolara, dok je zlato, tradicionalno sigurno utočište investitora, zabeležilo blagi pad na 5.097,361 dinara (−1,44 odsto). Očekuje se da će nastavak nestabilnosti na Bliskom istoku uticati na volatilnost energetskih i finansijskih tržišta širom sveta.