Američka WTI nafta na 82,59 dolara, pad od 9,4 odsto zbog ublažavanja tenzija na Bliskom istoku
Svetske cene nafte doživele su značajan pad u petak, nakon što je Iran objavio da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za komercijalnu plovidbu tokom aktuelnog primirja, čime su ublažene bojazni od produženih poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka. Prema podacima sa Njujorške berze, terminski ugovori za West Texas Intermediate (WTI) sirovu naftu za isporuku u maju zatvorili su se na nivou od 82,59 dolara po barelu, što predstavlja pad od 9,4 odsto u odnosu na prethodni dan. Istovremeno, međunarodna referentna Brent nafta pala je za 9,1 odsto, na 90,38 dolara po barelu na londonskom tržištu. Oba indeksa i dalje su viša u poređenju sa periodom pre sukoba, kada se cena kretala oko 70 dolara po barelu, ali su znatno niža od maksimuma iz prvog kvartala kada je Brent dostigao 118 dolara zbog eskalacije tenzija.
Oštar pad usledio je nakon zvaničnog saopštenja iranskog ministra spoljnih poslova da je prolaz kroz ključni Ormuski moreuz, kojim prolazi oko petina svetskog izvoza nafte, “u potpunosti otvoren” za komercijalne brodove tokom trajanja primirja. Ova vest izazvala je trenutnu reakciju na energetskim tržištima, pri čemu su cene pale za više od 10 odsto u nekim trgovačkim sesijama, dok su akcije na berzama, uključujući S&P 500, zabeležile nove rekordne vrednosti na talasu optimizma zbog nižih troškova energije i smanjenja geopolitičkog rizika.
Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je razvoj situacije na društvenoj mreži Truth Social, uz napomenu da će američka mornarička blokada iranskih luka ostati na snazi do okončanja šireg diplomatskog procesa. Analitičari ocenjuju da postoji oprezni optimizam da najgora faza poremećaja snabdevanja jenjava, ali ističu da bi volatilnost cena mogla potrajati dok se situacija potpuno ne normalizuje.
Ormuski moreuz je prethodnih nedelja bio žarište zbog pretnji i ograničenja koja su proistekla iz tenzija između SAD i Irana, što je dovelo do usporavanja prolaska tankera i smanjenja proizvodnje u zemljama Persijskog zaliva za procenjenih 7,5 do 9,1 miliona barela nafte dnevno, prema podacima američke Agencije za energetsku informaciju. Ovaj poremećaj podigao je Brent iznad 118 dolara u prvom kvartalu, ali su diplomatski napori poslednjih nedelja doprineli stabilizaciji protoka nafte.
Pad cena nafte približio je vrednosti iz početka sukoba, što je donelo olakšanje potrošačima, avio-kompanijama i industriji, ali izazvalo zabrinutost kod proizvođača i država čije su ekonomije snažno vezane za izvoz nafte. Predviđene cene benzina, koje su prema nekim prognozama mogle dostići 4,30 dolara za galon tokom aprila, sada bi mogle biti niže, što predstavlja potencijalno olakšanje za američke vozače pred letnju sezonu putovanja.
Tržišni analitičari ocenjuju da je pad rezultat klasične “risk-off” reakcije. Jedan trgovac energentima, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da je fizičko tržište prethodno ukalkulisalo značajan deficit, dok je saopštenje o otvaranju moreuza uklonilo ključnu neizvesnost praktično preko noći. Na terminskim tržištima uočen je i fenomen “kontanga”, što ukazuje na to da su kratkoročne cene niže od onih za isporuke u budućnosti zbog očekivanja o stabilizaciji situacije.
