Brent sirova nafta zabeležila pad na 84,03 dolara, dok WTI opada na 89 dolara usled iranske odluke i primirja Izraela i Libana
Cene nafte na svetskim berzama pale su više od 10 odsto u petak, nakon što je Iran zvanično objavio da je Hormuški moreuz otvoren za komercijalni saobraćaj tokom perioda desetodnevnog primirja između Izraela i Hezbolaha. Prema objavljenim podacima, cena Brent sirove nafte pala je za 11,26 odsto na 84,03 dolara po barelu, dok su fjučersi američke WTI nafte opali za 10,45 odsto na 89 dolara po barelu, reflektujući smanjenje zabrinutosti investitora zbog mogućnosti dugotrajnog prekida u snabdevanju energentima.
Odluka Irana da omogući prolazak svih komercijalnih brodova kroz Hormuški moreuz uslovljena je međusobnim primirjem između Izraela i Libana, a režim prolaza biće koordinisan sa iranskim pomorskim vlastima u narednih deset dana. Oko 20 miliona barela nafte dnevno prolazi ovim moreuzom, što ga čini ključnim energetskim čvorištem za globalna tržišta. Prema izveštajima, saobraćaj tankera i trgovačkih brodova i dalje je ispod nivoa pre eskalacije sukoba, iako je došlo do blagog povećanja u odnosu na period gotovo potpune blokade.
Zvaničnu izjavu o otvaranju moreuza izneo je iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi, koji je naglasio da će se “prolaz za sve komercijalne brodove odvijati u skladu sa rutom koju je već najavila Organizacija za luke i pomorstvo Islamske Republike Iran”. Izjava je izazvala oprezno olakšanje na energetskim i trgovačkim tržištima, ali i dalje postoji neizvesnost zbog nestabilnosti primirja na Bliskom istoku.
Iako su pojedini brodari i trgovci energentima saopštili da prate poštovanje najavljenih ruta, potvrđeno je da je broj brodova koji prolaze kroz Hormuški moreuz i dalje značajno manji u odnosu na uobičajene uslove. Potpuno normalizovanje prometa zavisiće, kako ocenjuju analitičari, od trajanja primirja i daljeg razvoja diplomatskih odnosa u regionu.
SAD su do sada zadržale suzdržan stav bez zvaničnih komentara, iako su ranije upozoravale na posledice eventualnog zatvaranja ovog strateškog prolaza. Tržišni analitičari ističu da bi nastavak blokade ili duže ograničenje tranzita kroz Hormuški moreuz moglo značajno uticati na energetsku bezbednost Azije, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država i uzrokovati novi rast cena nafte.
Fragilnost primirja između Izraela i Libana dodatno pojačava neizvesnost na tržištu, budući da su u prvim satima nakon dogovora zabeležene međusobne optužbe za kršenja uslova prekida vatre. Ukoliko bi došlo do obnove sukoba i ponovnog zatvaranja moreuza, globalna tržišta energenata bi se suočila sa novim talasom volatilnosti i rizika po snabdevanje.
Za sada, otvaranje Hormuškog moreuza predstavlja ključni faktor stabilizacije na tržištu sirove nafte, ali investitori i dalje pažljivo prate razvoj situacije i potencijalni uticaj geopolitičkih pretnji na globalne energetske tokove.