Brent nafta pala sa 99,39 na 90 dolara, dok WTI beleži pad od 9 odsto; tržište reaguje na otvaranje Moreuza Hormuz i mogućnost produženja primirja
Svetsko tržište nafte ušlo je u izuzetno osetljivu fazu tokom ove nedelje, dok investitori pomno prate pregovore između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i ishod dvonedeljnog primirja koje je omogućilo privremeno otvaranje strateški važnog Moreuza Hormuz. Cene nafte Brent pale su više od 7 odsto, sa 99,39 na približno 90 dolara za barel, dok je američka WTI nafta zabeležila pad od preko 9 odsto, dostigavši oko 84 dolara po barelu, prema zvaničnim podacima sa tržišta.
Pad cena dolazi nakon što je Iran signalizirao bezbedan prolaz za komercijalne brodove kroz Moreuz Hormuz, što je ublažilo zabrinutost investitora u vezi sa mogućim prekidima u globalnom snabdevanju energentima. Tokom dana, volatilnost je ostala izražena, a Brent je u jednom trenutku dotakao nivo od 86,08 dolara po barelu, što ilustruje oscilacije izazvane geopolitičkim signalima.
Moreuz Hormuz je ključna tačka jer kroz njega prolazi značajan deo svetskih isporuka nafte, a svaka blokada u prošlosti rezultirala je naglim rastom cena. Trenutni pad cena ukazuje na to da trgovci procenjuju da bi eventualni poremećaji u snabdevanju mogli biti kratkotrajni, ali nafta ipak ostaje iznad nivoa pre krize, koji je iznosio oko 70 dolara, što pokazuje da rizik od eskalacije još uvek nije potpuno nestao.
Prema izjavama američkog predsednika Donalda Trampa i iranskih zvaničnika, pregovori o produženju primirja i daljem otvaranju Moreuza su u toku. To je podstaklo očekivanja da bi najgori scenariji, poput dužeg prekida transporta ili većih šteta po energetsku infrastrukturu, mogli biti izbegnuti. Ipak, privremenost dogovora zadržava oprez među investitorima, jer je sudbina dugoročnog snabdevanja i dalje neizvesna.
Analitičari ističu da će dvonedeljni rok za pregovore biti presudan za dalji tok cena nafte. Uspešno produženje ili postizanje šireg dogovora moglo bi ukloniti deo geopolitičke premije i dodatno oboriti cene, dok bi neuspeh i novi zastoj mogli brzo vratiti cene prema 100 dolara po barelu, naročito ako dođe do novih blokada Moreuza Hormuz.
Danijela Hathorn, viši tržišni analitičar kompanije Capital.com, ocenjuje da trenutne cene odražavaju ravnotežu između optimizma i opreza na tržištu. “Tržišta su sve sigurnija da će najgori scenariji, kao što je duže zatvaranje Moreuza Hormuz, biti izbegnuti. Ipak, ukoliko cena nafte ostane u rasponu 80–90 dolara, to može biti održivo za globalnu ekonomiju, ali povratak na 100 dolara ili duži period visokih cena mogao bi povećati inflaciju i uticati na ekonomske politike,” istakla je Hathorn.
Kretanje cena nafte dešava se u trenutku kada postoje i zabrinutosti oko usporavanja američke privrede, pri čemu su raniji skokovi cene nafte, kao tokom naftnog embarga 1973. ili finansijske krize 2008, prethodili ekonomskim padovima. Ipak, Sjedinjene Države su danas neto izvoznik energije, pa je uticaj visokih cena nešto ublažen, dok fiskalne mere, uključujući poreske olakšice, pružaju određenu zaštitu potrošnji.
Za sada investitori pažljivo prate da li će primirje biti produženo i da li će tržište nafte stabilizovati cene u rasponu od 80 do 90 dolara po barelu ili će se, u slučaju neuspeha pregovora i novih tenzija, nastaviti rast prema trocifrenim iznosima.
