Brent dostigao rast od 25 odsto posle napada 28. februara, trgovina u juanima izaziva zabrinutost za dominaciju dolara
Cene nafte na svetskim tržištima porasle su za oko 25 odsto u nedeljama nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran 28. februara, dok je američki dolar istovremeno ojačao prema većini vodećih svetskih valuta, pokazuju aktuelni podaci sa tržišta energenata i deviza. Ovakva korelacija između jačanja dolara i rasta cene nafte odstupa od uobičajenog trenda, gde rast energenata često vrši pritisak na američku valutu.
Prema rečima analitičara iz Bank of America, nestabilnost na Bliskom istoku, posebno oko moreuza Hormuz kroz koji prolazi oko petina svetskog prometa nafte, izazvala je nagle promene na valutnim i obvezničkim tržištima. “Naftna tržišta diktiraju ton trgovini valutama”, ocenio je Alex Cohen, strateg za devizno tržište iz navedene banke, ukazujući na volatilnost uzrokovanu tenzijama u regionu.
Stratezi i investitori naglašavaju da aktuelni rast cene nafte i jačanje dolara proističu iz strukturnih promena u američkoj ekonomiji. Sjedinjene Države su sada među najvećim svetskim proizvođačima energije, što ih čini otpornijim na poremećaje snabdevanja koji pogađaju uvozno zavisne zemlje. Istovremeno, kako se nafta i dalje obračunava u dolarima, svaki rast cene podiže globalnu tražnju za američkom valutom radi transakcija u energetici. Neil Sutherland iz Schroder Investment Management ističe da “viša cena nafte mehanički poboljšava uslove trgovine SAD i povećava potražnju za dolarom na svetskom nivou”.
Međutim, aktuelni sukob istovremeno otkriva ranjivosti petrodolarskog sistema. Disrupcije u pomorskom saobraćaju kroz Hormuz povećale su volatilnost i navele kupce energije da preispitaju lance snabdevanja i mehanizme plaćanja. Zabeleženi su slučajevi da Iran dozvoljava izvoz nafte samo uz plaćanja u kineskim juanima, što ukazuje na rastuću spremnost da se zaobiđe dolar u strateškim transakcijama. Ovakvi trendovi, iako još uvek ograničeni, privlače pažnju regulatora i finansijskih institucija širom sveta.
Pojavljuje se i narativ o potencijalnom “petrojuanu”. Kina, kao najveći kupac bliskoistočne nafte, intenzivira upotrebu sopstvene valute u energetskoj trgovini i razvija platne sisteme nezavisne od dolarskog okvira. Sukob u Iranu ubrzao je ove procese, a i proizvođači iz Zaliva razmatraju diverzifikaciju načina naplate kao zaštitu od geopolitičkih rizika. Uprkos tome, dominantna većina svetskih ugovora za naftu i dalje se kotira i isplaćuje u američkim dolarima, a dubina američkog finansijskog tržišta i likvidnost ostaju bez presedana.
Aktuelna tržišna kretanja ukazuju na dvosmeran efekat: investitori prodaju američke državne obveznice zbog inflacionih strahova izazvanih skupljom naftom, ali istovremeno povećavaju izloženost prema dolaru. Ova dinamika naglašava centralnu ulogu američke valute, ali dugoročna stabilnost petrodolarskog sistema ostaje pod znakom pitanja zbog sve češćih pokušaja zaobilaženja dolara u trgovini energentima.