Rast tržišnih cena energenata nakon što SAD najavljuje ograničenja na iranske luke, azijske akcije i obveznice pod pritiskom
Cena nafte Brent porasla je za oko 7 odsto na nešto manje od 102 dolara po barelu početkom ove sedmice, nakon što su Sjedinjene Američke Države potvrdile planove za blokadu iranskih luka, što je izazvalo zabrinutost zbog snabdevanja i stabilnosti globalnih tržišta energenata. Prema zvaničnim informacijama, pooštrena kontrola na prolazu Hormuz podigla je rizike za transport nafte kroz jedan od najvažnijih energetskih koridora na svetu, dok su pregovori tokom vikenda ostali bez rešenja i dodatno pojačali napetosti na tržištu.
Na ovu vest tržišta su odmah reagovala – azijski berzanski indeksi zabeležili su pad, američki berzanski fjučersi su oslabili, a evropska tržišta otvorila su se sa negativnim predznakom. Dolar je ojačao prema glavnim svetskim valutama, potvrđujući status sigurnog utočišta u uslovima krize.
Planirana blokada odnosi se na brodove povezane sa iranskom trgovinom, dok će ostali pravci kroz Hormuz ostati otvoreni. Iranske vlasti odbacile su mogućnost blokade, naglašavajući da neće dozvoliti sprovođenje ovakvih mera. Najveći rizik za tržišta trenutno je potencijalno smanjenje snabdevanja, budući da kroz Hormuz prolazi značajan deo svetske nafte i gasa, a svaka disrupcija dodatno pogoršava ionako osetljivu energetsku ravnotežu.
Porast cene nafte oživeo je i inflatorne pritiske, što je uticalo na rast prinosa na obveznice. Japanski desetogodišnji prinos popeo se na nivoe poslednji put viđene krajem 1990-ih, dok su američke državne obveznice zabeležile pad vrednosti.
Iako su tržišni potresi evidentni, analitičari ukazuju da reakcija investitora još uvek nije uporediva sa prethodnim krizama, što sugeriše da ne očekuju dugotrajnu blokadu ili veće poremećaje. U prethodnim nedeljama cene nafte su bile pod pritiskom zbog očekivanja stabilizacije kroz pregovore, ali najnovija eskalacija vratila je deo rasta cena, dok je tržišni sentiment i dalje oprezan.
Norbert Rücker iz Julius Baer ističe da je konflikt ušao u neizvesnu fazu, navodeći: „Sa pregovorima koji su zastali, a primirje pod znakom pitanja, čini se da se kriza produžava. Ozbiljna šteta na infrastrukturi, a ne samo ograničenje trgovine, potrebna je da bi globalna ekonomija bila trajnije uzdrmana. To se za sada nije dogodilo.”
Snabdevanje tržišta energentima zasad nije doživelo šok koji bi izazvao trajnije poremećaje. Infrastruktura ostaje uglavnom netaknuta, a alternativni pravci izvoza ublažavaju pritisak. Nivo zaliha na kopnu je viši od očekivanog u većini regiona, što pruža dodatnu stabilnost.
Prema analitičarima, američka najava blokade ima za cilj preusmeravanje trgovinskih tokova iz iranskih u omanske teritorijalne vode, čime se nastoji ponovo uspostaviti sloboda trgovine u regionu. Očekuje se da će u narednim danima doći do privremenog pojačanja poremećaja u snabdevanju, dok brodarske kompanije smanjuju izloženost dok ne bude više jasnoće o situaciji.
Iako blokada trenutno menja dinamiku tržišta i povećava neizvesnost, za sada nije došlo do šire disrupcije globalnog snabdevanja, zahvaljujući brzoj prilagodbi lanaca snabdevanja i očuvanoj infrastrukturi.