Blokada Ormuskog moreuza dovela do rasta cene goriva na 5,29 dolara u Kaliforniji, potražnja za EV punjačima i toplotnim pumpama u Evropi porasla 20 odsto
Globalno tržište energetike suočeno je sa šokom usled porasta cene nafte iznad 100 dolara za barel, nakon što je Iran blokirao Ormuski moreuz posle američkih vazdušnih napada 28. februara 2026. godine. Prekid isporuka kroz ovu ključnu rutu, kojom prolazi oko 20 odsto svetske nafte, izazvao je nestašice i nagli rast cena goriva, što je podstaklo potrošače širom sveta da preispitaju zavisnost od fosilnih goriva i okrenu se alternativnim rešenjima.
U Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u Kaliforniji, cena benzina dostigla je 5,29 dolara po galonu, što je dovelo do povećane potražnje za električnim vozilima. Kompanija Ever iz San Franciska, specijalizovana za prodaju polovnih električnih automobila, beleži nagli skok u broju zakazanih pregleda, a u svakoj konverzaciji sa kupcima dominira tema visokih cena goriva. Sličan trend zabeležen je i u Aziji, gde kineski proizvođač BYD ostvaruje rekordnu prodaju električnih automobila, dok se u Pakistanu beleži rasprodaja električnih rikši. U Indiji, zbog kašnjenja isporuka tečnog naftnog gasa do 25 dana, raste prodaja indukcionih ploča.
Evropa takođe beleži snažan rast interesovanja za obnovljive izvore energije. Podaci pokazuju da su prodaja toplotnih pumpi i solarnih panela u Velikoj Britaniji porasli više od 50 odsto u prve tri nedelje marta, dok je potražnja za punjačima za električna vozila skočila 20 odsto. Kompanije i domaćinstva ubrzano investiraju u solarne sisteme i toplotne pumpe kako bi ublažili pritisak visokih računa za energente i smanjili zavisnost od uvoza iz nestabilnih regiona.
Prema rečima Fatih Birola, izvršnog direktora Međunarodne agencije za energiju, „glavni pokretač neće biti klimatske promene, već energetska bezbednost“. On ističe da domaće alternative poput solarne energije i toplotnih pumpi dobijaju na značaju upravo zbog sve veće neizvesnosti u globalnim lancima snabdevanja.
Istorijski podaci pokazuju da su energetske krize često podsticale promenu potrošačkog ponašanja i tehnološke inovacije. Tokom naftnog embarga 1973. godine, Amerikanci su masovno prelazili na manje automobile, a investicije tog perioda postavile su temelje za razvoj litijum-jonskih baterija. Visoke cene nafte i gasa tokom 2000-ih dovele su do ubrzane ekspanzije solarne energije i baterija u Evropi i Kini, što se nastavilo nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Aktuelni poremećaji na tržištu energenata ubrzali su procese prelaska na obnovljive izvore i električna vozila u celom svetu. U Nemačkoj je, prema izveštaju jednog velikog trgovca solarnih panela, broj poziva potencijalnih kupaca utrostručen. Analitičari upozoravaju da bi ovakva dinamika mogla u kratkom roku izmeniti energetsku mapu Evrope i Azije i dodatno smanjiti ulogu fosilnih goriva u globalnoj ekonomiji.
