Brent nafta beleži rast od 4,18 odsto usled američko-izraelskog sukoba sa Iranom, lideri G7 diskutuju o mogućim merama
Cena Brent nafte dostigla je 87,57 dolara po barelu (oko 9.900 dinara), uz rast od 4,18 odsto tokom poslednjeg trgovinskog dana, pokazuju podaci sa tržišta. Ovaj nagli skok cena energenata usledio je nakon eskalacije konflikta između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, što je izazvalo zabrinutost među vodećim svetskim ekonomijama.
Povodom novonastale situacije, francuski predsednik Emanuel Makron danas će održati telefonski razgovor sa liderima Grupe sedam (G7), kako bi koordinisali odgovor na poremećaje na energetskim tržištima izazvane krizom u Iranu. Jelisejska palata saopštila je da će fokus sastanka biti rast cena nafte i potencijalni uticaj na globalnu ekonomsku stabilnost.
Prema aktuelnim tržišnim podacima, cena Brent nafte povećana je za 3,82 dolara na dnevnom nivou, što predstavlja najviši nivo u poslednjih nekoliko nedelja. Poređenja radi, evropska valuta (evro) zabeležila je blagi pad na 117,0599 dinara, dok je cena zlata porasla na 5.195,83 dinara po unci (+0,10 odsto), što dodatno potvrđuje rast nesigurnosti na finansijskim tržištima.
Reakcija vlada članica G7 usmerena je na pronalaženje zajedničkog rešenja kako bi suzbili negativan uticaj skoka cena nafte na inflaciju i privredni rast. U saopštenju je navedeno da se razmatraju mehanizmi ublažavanja posledica za domaćinstva i privredu, ali konkretne mere tek treba da budu usaglašene.
S obzirom na to da energenti predstavljaju ključni faktor za makroekonomsku stabilnost, trenutna situacija izaziva zabrinutost kako među investitorima, tako i među donosiocima ekonomskih politika. Analitičari ukazuju da bi produžena nestabilnost mogla dodatno pojačati inflatorne pritiske širom sveta i negativno uticati na oporavak globalne privrede.
G7 ostaje posvećen zajedničkoj koordinaciji i blagovremenom reagovanju u cilju očuvanja stabilnosti energetskih i finansijskih tržišta, dok tržišni akteri pažljivo prate dalji razvoj situacije vezane za Bliski istok i moguće posledice na cene sirovina.
