Globalno tržište reaguje na pretnje prekida isporuka kroz Ormuski moreuz, dok analitičari upozoravaju na moguće ekonomske posledice
Globalno tržište nafte zabeležilo je nagli rast cena u martu, kada je zbog eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana cena barela nafte privremeno premašila 100 dolara. Tržište je reagovalo na bojazan da bi pojačana napetost i eventualni prekid isporuka kroz Ormuski moreuz, ključni pomorski pravac za oko petinu svetske nafte, mogla izazvati dodatne poremećaje u snabdevanju energentima.
Geopolitička neizvesnost dodatno je pojačana izjavom bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je za NBC News potvrdio da se „svakako vodi razgovor“ o mogućnosti da SAD preuzmu kontrolu nad iranskim naftnim resursima, iako nije precizirao da li će Vašington takav potez i preduzeti. Tramp je kao presedan naveo situaciju sa Venecuelom, gde su SAD već preduzimale korake u cilju obezbeđivanja stranih izvora energije.
Nakon Trampovih komentara, cene nafte su nakratko pale ispod 90 dolara po barelu kada je bivši predsednik najavio da bi sukob mogao biti „vrlo brzo završen“, čime su ojačale nade da će eventualni prekidi u snabdevanju biti ograničenog trajanja. Istovremeno, Tramp je upozorio Iran da će, ukoliko pokuša da blokira transport nafte kroz Ormuski moreuz, „biti pogođen dvadeset puta jače nego do sada“.
Prema ocenama energetskih analitičara, aktuelni događaji potvrđuju da nafta i dalje ima centralnu ulogu u globalnoj geopolitici. Elliott Abrams, nekadašnji američki izaslanik za Iran i Venecuelu, izjavio je da su „stara pravila igre očigledno ponovo aktuelna, više nego što se verovalo“. David Sandalow iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija ocenjuje da je „svet bez nafte i dalje daleka budućnost“, uz podatak da, iako nafta danas čini manje od 30% globalne potrošnje energije, ukupna potrošnja je skoro duplo veća nego početkom sedamdesetih.
Eskalacija sukoba već je dovela do usporavanja brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, smanjenih kapaciteta u nekoliko rafinerija i rasta cena gasa u Evropi i Aziji, nakon što je Katar privremeno obustavio hlađenje prirodnog gasa za izvoz. Analitičari upozoravaju da bi porast troškova goriva mogao imati šire ekonomske posledice za SAD i ostale velike ekonomije, pri čemu se u SAD već beleži rast maloprodajnih cena benzina.
