Brent nafta skočila 9 odsto na 100,29 dolara, IEA oslobađa 400 miliona barela iz rezervi dok kriza u Zalivu preti globalnoj ekonomiji
Cene nafte porasle su ponovo iznad 100 dolara po barelu nakon što su napadi Irana na energetske resurse u Persijskom zalivu i blokada Hormuškog moreuza nadjačali rekordno oslobađanje zaliha nafte iz rezervi članica Međunarodne agencije za energiju (IEA). Prema najnovijim podacima, Brent nafta je skočila za 9 odsto na 100,29 dolara, dok je West Texas Intermediate (WTI) porastao 8,6 odsto na 94,72 dolara po barelu.
IEA je saopštila da su njene članice odobrile oslobađanje ukupno 400 miliona barela iz strateških rezervi, od čega 172 miliona dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, što predstavlja najveću intervenciju te vrste do sada. Međutim, ova mera nije uspela da smanji zabrinutost na globalnim tržištima, jer je Hormuški moreuz, kroz koji prolazi petina svetskog izvoza nafte, faktički zatvoren zbog eskalacije sukoba.
Napetosti su dodatno pojačane nakon što je Iran raketirao dva tankera u iračkim vodama, dok su Irak, Kuvajt i Saudijska Arabija najavili smanjenje proizvodnje zbog bezbednosnih rizika. Bahrain je prijavio napad na rezervoare goriva, a Saudijska Arabija je presrela dronove koji su bili usmereni na naftno polje Shaybah. Analitičari ocenjuju da bi cena nafte između 90 i 100 dolara mogla postati nova normalnost dokle god kriza traje, a tržište ostaje pod pritiskom mogućih novih zastoja u snabdevanju.
Iranske vlasti su upozorile da su spremne na “dugotrajni rat iscrpljivanja” koji bi mogao da uništi svetsku ekonomiju, najavljujući napade na ekonomske centre i banke povezane sa interesima Sjedinjenih Država i Izraela. Samo u poslednjih nekoliko dana, gubici na tržištu procenjuju se na oko 200 miliona barela, dok su rezerve, prema oceni analitičara, “samo privremeno rešenje” koje ne može trajno nadomestiti poremećene tokove iz regiona.
Posledice rastućih cena nafte već se osećaju i na avio-saobraćaju, gde je Air New Zealand najavio otkazivanje 1.100 letova u naredna dva meseca. Istovremeno, globalni berzanski indeksi beleže pad: japanski Nikkei 225 pao je 2,1 odsto na 53.889,20 poena, Hang Seng indeks u Hong Kongu 1,2 odsto na 25.576,39, dok je na šangajskoj berzi zabeležen pad od 0,6 odsto na 4.106,96 poena. Američki Dow Jones završio je dan niže za 0,6 odsto na 47.417,27 poena, a londonski FTSE 100 pao je takođe 0,6 odsto na 10.353,77 poena.
Na valutnim tržištima, evro je oslabio na 1,1537 dolara, dok je britanska funta pala na 1,3370 dolara. Dolar je porastao prema japanskom jenu na 159,03. Analitičari upozoravaju da bi nastavak poremećaja u isporuci nafte, kao i rastući troškovi energenata, mogao izazvati novi talas inflacije i odložiti planirana sniženja kamatnih stopa centralnih banaka. Tržište ostaje pod pritiskom, dok investitori sa zabrinutošću prate razvoj situacije u zalivskom regionu.
