Brent nafta dostigla najviši nivo u martu 2026, analitičari procenjuju prosečnu cenu od 57 do 62 dolara za celu godinu
Cena sirove nafte na svetskim berzama porasla je iznad 100 dolara za barel, pri čemu se Brent nafta 8. marta 2026. godine trgovala po ceni od 107 dolara za barel. Ovaj nagli skok izazvao je zabrinutost među investitorima i kompanijama koje zavise od troškova energenata, pokazuju zvanični podaci sa tržišta sirovina. Prema kratkoročnim prognozama platforme TradingView, u narednih pet dana očekuje se rast cene nafte od više od 50 odsto, dok se za period od mesec dana procenjuje potencijalni skok na preko 206 dolara po barelu, što predstavlja mogući rast od gotovo 80 odsto u kratkom roku.
Ovakve projekcije izazvale su dodatnu neizvesnost na tržištu, posebno imajući u vidu da se radi o izuzetno volatilnim kratkoročnim scenarijima. Većina analitičara, međutim, zadržava konzervativniji stav: prema njihovim očekivanjima, prosečna cena Brent nafte tokom 2026. godine kretaće se između 57 i 62 dolara za barel, na osnovu procene stabilnog globalnog snabdevanja i smanjenja straha od poremećaja u proizvodnji. Terminski ugovori za drugu polovinu 2026. godine trenutno se kreću u rasponu od 90 do 93 dolara, što ukazuje da tržište ne očekuje dugotrajan ekstremni rast cena.
Razlike između kratkoročnih i srednjoročnih prognoza potiču iz različite dinamike na tržištu. Nagle promene sentimenta, geopolitičke tenzije u energetskim regionima i nepredviđeni poremećaji u snabdevanju mogu izazvati kratkoročne skokove, dok veće zalihe i OPEC politike ograničavaju rast na duži rok. Analitičari ističu da su ovako visoke prognoze za kratko vreme pre svega rezultat špekulativnog trgovanja i trenutnog tržišnog zamaha, a ne odraz dugoročnih fundamentalnih faktora.
Među ključnim faktorima koji podstiču aktuelni rast cene nafte izdvajaju se političke nestabilnosti u zemljama proizvođačima, kao i iznenadne redukcije u globalnoj proizvodnji. S druge strane, visoke zalihe nafte, kao i OPEC strategija za održavanje uravnotežene ponude, nastavljaju da vrše pritisak na smanjenje cena tokom godine. Ekonomski oporavak, inflacioni pritisci i promene u potražnji industrije takođe utiču na kretanje cena.
Analitičari upozoravaju da, iako matematički model kratkoročno predviđa moguć skok cene iznad 200 dolara za barel, ovakav scenario ostaje malo verovatan bez značajnih poremećaja u globalnim tokovima ponude i potražnje. U međuvremenu, privreda i potrošači suočavaju se sa rastućim troškovima energije, dok se na tržištima intenzivira nestabilnost usled nesklada između kratkoročnih projekcija i realnih osnovnih pokazatelja.
