Iranski režim upozorava na moguć skok cene nafte iznad 200 dolara po barelu usled sukoba sa SAD i Izraelom, globalno tržište reaguje padom akcija i povećanjem rizika od recesije
Globalno tržište energenata zabeležilo je snažan rast cena nafte nakon što je Iran zapretio mogućim povećanjem cene sirove nafte na više od 200 dolara po barelu, ukoliko Sjedinjene Američke Države i Izrael nastave vojne operacije protiv te zemlje. Cena nafte je tokom trgovačkog perioda između nedelje i ponedeljka porasla 25 odsto, dostigavši nivo od nešto manje od 120 dolara po barelu, pre nego što je deo dobitaka izgubljen. Brent nafta trgovala se iznad 100 dolara po barelu na početku sesije u ponedeljak, što predstavlja rast od 10 odsto u odnosu na prethodni dan.
Zvaničnik Iranske revolucionarne garde (IRGC) izjavio je da se očekuje da muslimanske zemlje upozore Sjedinjene Države i Izrael protiv, kako je nazvao, “kukavičkih antihumanih postupaka”, sa ciljem sprečavanja daljeg širenja sukoba. “U suprotnom, slične akcije će se nastaviti u regionu, a ako možete da tolerišete naftu skuplju od 200 dolara po barelu, nastavite ovu igru”, naveo je portparol IRGC.
Nagla promena cena sirove nafte dolazi usled izveštaja o koordiniranim akcijama za oslobađanje strateških zaliha nafte, kako bi se ublažio uticaj smanjenja proizvodnje u zalivskom regionu i smanjenog prometa kroz Ormuski moreuz. Tržišta kapitala su takođe reagovala negativno: terminski ugovori na američke berzanske indekse su u padu, a nastavak gubitaka bi označio treći uzastopni dan pada američkih indeksa, što je direktna posledica geopolitičke neizvesnosti i energetskog šoka.
Analitičari procenjuju da je zbog rata došlo do najvećeg poremećaja u snabdevanju naftom u istoriji, pri čemu je oko 20 odsto globalne ponude izbačeno sa tržišta, što je dvostruko više u poređenju sa rekordom iz Sueske krize 1950-ih godina, navodi Bob McNally, predsednik Rapidan Energy i bivši energetski savetnik Bele kuće.
Prema podacima analitičke platforme Polymarket, šanse za recesiju u Sjedinjenim Državama skočile su na 38 odsto, sa prethodnih 24 odsto pre izbijanja sukoba. Tržišni akteri i investitori izražavaju zabrinutost zbog mogućeg daljeg rasta cena energenata i šireg uticaja na globalnu ekonomiju.
Bivši predsednik SAD, Donald Tramp, reagovao je na rast cena nafte izjavom na društvenim mrežama da je “kratkoročni skok cena nafte, koji će brzo pasti kada bude otklonjena pretnja iranskog nuklearnog programa, mala cena za sigurnost SAD i sveta”.