Brent nafta zabeležila rast od 8,19 odsto u jednom danu, dok su isporuke evropskim rafinerijama ozbiljno ugrožene zbog geopolitičkih tenzija
Globalno tržište nafte suočava se sa najtežom krizom u poslednjih nekoliko decenija, jer je cena Brent nafte porasla na 108,44 dolara po barelu, što predstavlja dnevni rast od 8,21 dolara ili 8,19 odsto. Ovaj nagli skok cena rezultat je eskalacije sukoba na Bliskom istoku i blokade Ormuskog moreuza, ključnog pravca za isporuku nafte iz Persijskog zaliva. Prema aktuelnim podacima sa svetskih berzi, poremećaj u snabdevanju naftom već ima direktan uticaj na evropsko tržište energetike.
Blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetskih isporuka nafte, izazvala je trenutne poremećaje u lancu snabdevanja, što se reflektovalo i na rast cena benzina i derivata. Energetski sektor regiona već trpi posledice, dok ekonomski analitičari ističu da su ovakvi šokovi na tržištu retko beleženi u novijoj istoriji.
Najveći uticaj osećaju rafinerije i distributeri u Evropi, koji su suočeni sa rastućim troškovima nabavke sirove nafte, ali i potencijalnim nestašicama u narednim mesecima ukoliko se blokada nastavi. Cena gasa takođe je porasla za 6,33 odsto, dostigavši 3,2119 dolara, što dodatno opterećuje energetski bilans kontinenta.
Prema zvaničnim podacima sa tržišta, zabeležen je i pad cene zlata za 2,41 odsto, dok je kurs evra prema dinaru minimalno ojačao na 117,3717 dinara (+0,04 odsto). Ovakve promene na tržištu ukazuju na rast neizvesnosti i volatilnosti, dok investitori traže sigurnije instrumente i diverzifikaciju portfolija.
U analizi trenutne situacije, ekonomski stručnjaci ističu da bi nastavak blokade Ormuskog moreuza mogao dovesti do najvećeg poremećaja u istoriji evropskog energetskog tržišta, sa mogućim posledicama po privredni rast, inflaciju i troškove života.
Iako su cene akcija vodećih tehnoloških kompanija na globalnim berzama u padu – Amazon je zabeležio pad od 1,75 odsto, dok je Tesla pala 3,79 odsto – najveći pritisak trenutno trpe sektori vezani za energetiku i logistiku. U takvim uslovima, evropske vlade i kompanije razmatraju hitne mere za obezbeđenje alternativnih izvora snabdevanja i stabilizaciju tržišta.
