Transport kroz Ormuz opao za 92 odsto, ratni rizik povećao premije, a američka vlada nudi jeftino osiguranje i vojnu zaštitu brodova
Cene nafte na globalnom tržištu dostigle su 109,1 dolar po barelu nakon što je trgovina kroz Ormuzski moreuz, ključnu rutu za izvoz oko 20 miliona barela nafte dnevno, gotovo zamrznuta zbog sukoba između SAD, Izraela i Irana. Prema poslednjim podacima, saobraćaj tankera opao je za približno 92 odsto, dok su komercijalni osiguravači povukli pokriće ili značajno povećali ratne premije zbog intenziviranih napada na brodove.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je privremeni skok cena nafte „mala cena za bezbednost SAD i sveta“, naglašavajući da će cene nafte pasti kada se okonča uništavanje iranske nuklearne pretnje. Tramp je na svojoj platformi Truth Social naveo da je naredio Američkoj agenciji za međunarodni razvoj finansija (DFC) da odmah ponudi političko osiguranje i garancije za finansijsku sigurnost svih brodova, posebno tankera, koji prolaze kroz Persijski zaliv i Ormuzski moreuz. Ova mera predviđa državne garancije po cenama znatno nižim od tržišnih ratnih premija, a dostupna je svim pomorskim kompanijama.
Ako situacija to zahteva, Tramp je najavio i potencijalno uključivanje američke mornarice kao vojne pratnje za tankere kroz Ormuz, čime bi se sprečili novi napadi i obezbedio nesmetan protok energije ka globalnim tržištima. Prema dostupnim informacijama, do 9. marta 2026. nijedan brod još nije zatražio ovu zaštitu, a trgovina ostaje gotovo u potpunosti blokirana.
Plan američke vlade predviđa da DFC, državna agencija, ponudi političko osiguranje i garancije brodovlasnicima, čarterima i osiguravačima, kako bi se smanjili gubici od ratnih incidenata i motivisalo vraćanje brodova na rutu. Očekuje se da će subvencionisane premije biti znatno niže od trenutnih tržišnih, ali postoje prepreke za punu realizaciju, uključujući procenjeni manjak od oko 200 milijardi dolara u kapacitetu DFC-a, što zahteva dodatno odobrenje Kongresa.
Iako je američka intervencija ocenjena kao odlučna mera za smanjenje energetskog rizika i stabilizaciju tržišta, praktična realizacija zavisiće od spremnosti brodara da prihvate državnu zaštitu i od brzine regulatornog odgovora. Ova situacija podseća na slične vojne i osiguravajuće intervencije SAD iz 1980-ih tokom tzv. „tanker rata“ u regionu, kada je vojnom pratnjom omogućen nastavak trgovine.
Globalni energetski sektor ostaje pod pritiskom, a rast cena nafte i neizvesnost u vezi sa osiguranjem i bezbednošću brodova stvaraju dodatni trošak za potrošače i industriju. Dalji razvoj situacije zavisiće od odluka brodarskog sektora i međunarodnog odgovora na američke mere.
