Urea dostigla 690 dolara po toni u tri nedelje, američkim farmerima nedostaje dva miliona tona azotnog đubriva, globalna ponuda ograničena iz tri ključna pravca
Blokada Ormuskog moreuza izazvala je snažan rast cene azotnih đubriva na svetskom tržištu, što se direktno odrazilo na američku poljoprivredu. U luci Nju Orleans cena uree porasla je sa 475 na 690 dolara po toni u periodu od tri nedelje, što čini rast od oko 45 odsto. Ovaj skok dolazi u trenutku kada Ministarstvo poljoprivrede SAD već najavljuje smanjenje površina pod kukuruzom za 2026. godinu, i pre nego što je kriza u Ormuzu eskalirala.
Američki poljoprivrednici suočavaju se sa manjkom od oko dva miliona tona azotnih đubriva za prolećnu setvu, dok se globalna ponuda istovremeno smanjuje iz tri pravca. Prvo, između 25 i 30 odsto svetske trgovine azotom prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je već skoro mesec dana funkcionalno blokiran. Drugo, izvoz iz Katara je otežan zbog oštećenja industrijske infrastrukture, a treće, Kina je administrativno ograničila izvoz đubriva, dok evropski proizvođači rade sa smanjenim kapacitetima usled visokih cena gasa.
Oko 30 odsto globalne trgovine ureom dolazi iz regiona koji je trenutno pogođen krizom, što predstavlja presedan za tržište đubriva. Fizička dostupnost postaje jednako važna kao i cena, dok transport uree od Persijskog zaliva do američkog Srednjeg zapada traje oko 30 dana, što znači da poremećaji imaju odložene efekte baš u ključnom periodu setve.
Kako cena azota raste, farmeri racionalno odustaju od kukuruza i okreću se soji, koja zahteva manje đubriva. Odnos cene kukuruza i uree dostigao je petogodišnji maksimum, što setvu kukuruza čini ekonomski neodrživom za veliki broj proizvođača. Ova promena setvene strukture je nepovratna za čitavu sezonu.
Ovakvi poremećaji imaju makroekonomske posledice – smanjenje površina pod kukuruzom vodi ka manjoj ponudi stočne hrane, što dodatno utiče na rast cena mesa i mlečnih proizvoda. Geopolitički šok iz Ormuskog moreuza tako prelazi u inflatorni pritisak na prehrambeni sektor SAD.
Trenutna situacija ne predstavlja ciklični, već strukturni šok izazvan kombinacijom geopolitičkih, energetskih i trgovinskih ograničenja. Efekti poremećaja neće se zadržati samo na tržištu energenata, već će se manifestovati kroz smanjenje prinosa, promenu strukture proizvodnje i rast cena hrane, što će biti direktno vidljivo na računima američkih potrošača već do jeseni.
