Zlato izgubilo 20 odsto vrednosti od rekorda od 5.594,82 dolara za uncu, investitori prodaju zbog viših kamata i inflacije
Cena zlata zabeležila je pad od više od 20 odsto od rekordnog nivoa od 5.594,82 dolara za uncu, što predstavlja najizraženiji mesečni pad u poslednjih 17 godina, pokazuju podaci sa svetskih tržišta. Iako su geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, posebno sukob u Iranu, tradicionalno podsticale potražnju za zlatom kao sigurnim utočištem, ovog puta investitori su reagovali suprotno očekivanjima i masovno prodavali ovaj plemeniti metal.
Početni rast cene zlata na početku konflikta ubrzo je zamenjen naglim padom, jer su investitori prioritet dali likvidnosti u uslovima globalnog tržišnog stresa. Analize pokazuju da je zlato, umesto da bude utočište, pretvoreno u izvor gotovine, što je dodatno pojačalo silazni pritisak na cenu.
Najvažniji faktor ovakvog kretanja je promena makroekonomskog okruženja – rast kamatnih stopa i jačanje američkog dolara. Sa rastom cena nafte iznad 100 dolara za barel zbog sukoba u Iranu, rastu i inflaciona očekivanja, što centralne banke navodi da zadrže ili povećaju kamatne stope. U takvom okruženju, investitori traže instrumente koji nose prinos, dok zlato, kao neprofitabilna imovina, postaje manje atraktivno.
Dalje, jačanje američkog dolara dodatno je pritislo cenu zlata, jer viši kurs dolara čini zlato skupljim za kupce iz drugih zemalja, smanjujući globalnu potražnju. Prema tržišnim analitičarima, ‘zero-yield’ status zlata i rast prinosa na obveznice doveli su do preusmeravanja kapitala iz plemenitih metala u instrumente sa kamatom.
Podaci pokazuju da je, uprkos tradicionalnoj ulozi zlata kao sigurnog utočišta tokom ratova i kriza, u ovom ciklusu likvidnost bila ključni prioritet. Investitori su prodavali zlato kako bi obezbedili gotovinu u uslovima pada na globalnim berzama i povećane neizvesnosti.
Rastuće cene energenata i inflacija podstakle su očekivanja o restriktivnijoj monetarnoj politici, posebno Federalnih rezervi SAD, što dodatno smanjuje atraktivnost zlata. Ovo potvrđuje promenu investicione logike u uslovima brze eskalacije globalnih rizika, gde likvidnost i prinosi preuzimaju primat nad tradicionalnim sigurnim utočištima.