24-karatno zlato dostiglo 597 dirhama za gram usled pritiska globalnih tržišta i rasta cena nafte
Cene zlata u Dubaiju zabeležile su pad ispod ključnog praga od 600 dirhama po gramu, što je najniži nivo od sredine februara. U sredu popodne, cena 24-karatnog zlata iznosila je 597 dirhama za gram, naspram 601 dirhama u jutarnjim satima, dok je 22-karatno zlato palo na 552,75 dirhama sa prethodnih 556,50 dirhama. Ova promena odražava širi pad na globalnom tržištu plemenitih metala.
Na međunarodnom tržištu, spot cena zlata pala je za oko 1 odsto, na 4.956,53 dolara po unci tokom trgovanja u Londonu, što predstavlja najniži nivo u poslednjih mesec dana. Pad cena nije zabeležen samo kod zlata – i drugi plemeniti metali, poput srebra, platine i paladijuma, registrovali su umerene gubitke.
Glavni pritisak na cene dolazi iz promenjenih očekivanja investitora u vezi sa monetarnom politikom SAD i pojačanim inflatornim rizicima izazvanim visokim cenama nafte. Nafta se i dalje drži iznad 100 dolara za barel, što podstiče zabrinutost da će inflacija ostati na povišenom nivou i ograničiti mogućnost centralnih banaka da uskoro smanje kamatne stope. Više kamatne stope obično umanjuju atraktivnost zlata, koje ne donosi kamatni prinos.
Tržište sada s pažnjom očekuje odluku američke centralne banke (Fed) o kamatnim stopama i prateću komunikaciju. Iako se široko očekuje da Fed neće menjati stope, investitori pomno prate ton u vezi sa inflacijom i privrednim rastom. Inki Cho, konsultantkinja za finansijska tržišta, navela je da “zlato ostaje pod pritiskom i trguje se blizu najnižeg nivoa u poslednjih mesec dana”, ukazujući da visoke cene energenata dodatno utiču na inflaciona očekivanja i prinose na državne obveznice, čime se smanjuje verovatnoća skorošnjeg ublažavanja monetarne politike.
Slabija potražnja investitora potvrđena je i nedavnim odlivima iz ETF fondova vezanih za zlato, što dodatno pritiska cenu. Istovremeno, tržišta se pripremaju za odluke o kamatama i drugih velikih centralnih banaka, među kojima su evropska, švajcarska, kanadska i japanska, što bi moglo pojačati volatilnost kod plemenitih metala.
Uprkos trenutnom padu, cena zlata je od početka godine ostvarila rast od približno 15 odsto, pre svega zahvaljujući kontinuiranoj kupovini od strane centralnih banaka i potražnji za sigurnim investicijama. Kako ističe Cho, “tenzije u Istočnoj Evropi i nastavak kupovine od strane centralnih banaka mogli bi ograničiti dalji pad zlata, održavajući dugoročni pozitivan trend”. Pad ispod 600 dirhama otvara prostor za povoljniju kupovinu na tržištu UAE, ali buduće kretanje cena ostaje uslovljeno globalnim ekonomskim signalima, posebno u vezi sa inflacijom i monetarnom politikom.
