Cene zlata niže za 3,25 dirhama u odnosu na prethodni dan, dok geopolitički rizici i jačanje dolara utiču na tržište
Cene zlata u Dubaiju zabeležile su pad na 569 dirhama (oko 155 evra) za gram 24-karatnog zlata u ponedeljak ujutru, što je smanjenje u odnosu na cenu od 572,25 dirhama zabeleženu prethodnog dana. Pad je registrovan i kod 22-karatnog zlata, koje sada iznosi 526,75 dirhama, u odnosu na 529,75 dirhama u nedelju, pokazuju najnoviji podaci sa tržišta plemenitih metala.
Tokom aprila, cene zlata u Dubaiju su oscilirale, počevši od 573 dirhama za gram 24K zlata 1. aprila, nakon čega je usledilo povlačenje u raspon od 563 do 566 dirhama tokom narednih dana. Kratkotrajni oporavak doneo je vrhunac od 577,25 dirhama 9. aprila, a potom je usledio novi pad, tako da trenutni nivo od 569 dirhama reflektuje postepeno hlađenje tržišta sa nedavnih maksimuma. Sličan trend zabeležen je i kod 22K zlata, koje je sa 530,75 dirhama početkom meseca doseglo maksimum od 534,50 dirhama, a zatim se spustilo ispod 527 dirhama.
Ova kretanja odražavaju pojačanu neizvesnost na globalnim tržištima, uslovljenu eskalacijom tenzija oko Ormuzskog moreuza. Najava Sjedinjenih Američkih Država da planiraju blokadu Ormuza, ključnog koridora za globalno snabdevanje energentima, podstakla je defanzivni ton među investitorima, što je dovelo do rasta cena nafte iznad 100 dolara po barelu i dodatnog pritiska na inflaciju u velikim ekonomijama.
Prema analitičarima, tržišta se ponašaju prema poznatom “risk-off” obrascu, gde investitori povlače sredstva iz rizičnijih klasa imovine. Michael Brown, viši istraživački strateg iz kompanije Pepperstone, naveo je da su investitori “ponovo posegnuli za scenarijem eskalacije sukoba”, što se direktno odražava na kretanje cena zlata i drugih sirovina.
Iako zlato tradicionalno beleži rast u uslovima geopolitičke neizvesnosti, ovog puta je kratkoročno pod pritiskom jačanja američkog dolara i promenjenih očekivanja u vezi sa kamatnim stopama. Najnoviji podaci iz Sjedinjenih Država pokazuju da inflacija raste najbržim tempom u poslednje četiri godine, što podstiče očekivanja da će centralne banke zadržati više kamatne stope duže vreme. To dodatno umanjuje atraktivnost zlata, koje ne donosi prinos, u poređenju sa obveznicama i drugim kamatonosnim instrumentima.
Na tržištu je zabeležena i pojačana volatilnost, jer su investitori prodavali zlato da bi pokrili gubitke u drugim segmentima i prilagodili izloženost u uslovima prelivanja rizika. U poslednjih nekoliko meseci zlato je zabeležilo korekciju od gotovo 11% od kraja februara, dok su likvidnosni uslovi i dalje ključni faktor za kratkoročno određivanje cena.
Iako trenutni pad nudi nešto povoljniju ulaznu tačku za kupce u odnosu na prošlonedeljne maksimume, kretanje cena zlata ostaje usko vezano za dalji razvoj geopolitičkih napetosti i inflacionih pritisaka. S obzirom na aktuelnu situaciju, očekuje se nastavak volatilnosti na tržištu zlata, dok investitori pažljivo prate globalne događaje i makroekonomske pokazatelje.
