Blagi pad sa 628 dirhama pod uticajem napetosti na Bliskom istoku i očekivanja o kamatnim stopama, cena i dalje iznad nivoa iz februara
Cena zlata u Dubaiju zabeležila je blagi pad na 627,25 dirhama (oko 168 evra) po gramu za 24-karatno zlato u sredu, što je nešto niže u odnosu na 628 dirhama prethodnog dana, pokazuju zvanični tržišni podaci. Istovremeno, cena 22-karatnog zlata smanjila se sa 581,50 na 580,75 dirhama po gramu.
Ova promena dolazi nakon snažnih oscilacija u prethodnim nedeljama, kada je tokom početka marta cena 24K zlata dostizala 636 dirhama, da bi 2. marta skočila i do 641 dirhama, što je jedan od najviših nivoa ove godine. Međutim, rast je bio kratkog daha pa je 3. marta cena pala na 614 dirhama. U narednim danima usledila je serija uspona i padova: zlato je prešlo 620 dirhama 6. marta, stabilizovalo se oko 623 dirhama 7. i 8. marta, da bi 9. marta zabeležilo novi pad na 615 dirhama pre novog oporavka.
Analiza tržišta pokazuje da je zlato tokom februara trgovano u rasponu od 590 do 600 dirhama po gramu, a ovogodišnji rast cena posledica je globalne nestabilnosti. Volatilnost je pojačana zbog geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, posebno vezanih za sukobe u regionu i poremećaje u energetskom sektoru.
Na globalnom nivou, cena zlata porasla je iznad 5.200 dolara po unci posle izveštaja da Međunarodna agencija za energetiku (IEA) razmatra izuzetno veliko puštanje strateških rezervi nafte, u pokušaju da stabilizuje tržište usled konflikta sa Iranom. U 2022. godini, IEA je na tržište plasirala 182 miliona barela posle ruske invazije na Ukrajinu, dok bi ovogodišnji potez mogao biti još obimniji.
Dodatnu neizvesnost izaziva usporavanje prometa kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku za globalni transport nafte i gasa, zbog čega su investitori posebno oprezni. Neprecizne informacije o transportu i saopštenja američkih zvaničnika dodatno su pojačali volatilnost na tržištima.
Očekivanja u vezi sa kretanjem kamatnih stopa takođe utiču na cenu zlata. Rast cena energije pojačava bojazni od inflacije, što usporava očekivanja da će američka centralna banka (Fed) brzo sniziti kamate tokom godine. Budući da zlato ne donosi kamatu, investitori često preusmeravaju kapital ka instrumentima sa prinosom kada su stope visoke.
Iako je zlato od početka godine ostvarilo rast od oko 20 odsto, investitori povremeno prodaju zlato radi obezbeđivanja likvidnosti u uslovima šokova na drugim segmentima tržišta. Tokom prošle nedelje, zabeležen je pad globalnih ETF fondova za zlato za gotovo 30 tona, što je najveće nedeljno povlačenje u poslednje dve godine, prema podacima analitičkih kuća.
