Direktorka MMF ističe da su zemlje u blizini sukoba i uvoznici energije najviše pogođeni, dok posledice pogađaju globalno tržište
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je rat na Bliskom istoku izazvao značajan globalni ekonomski šok i doveo do rasta cena energenata širom sveta. Direktorka MMF Kristalina Georgijeva naglasila je da su poremećaji u snabdevanju energijom uticali na tržišta i podigli cene energenata, sa dugoročnim posledicama na svetsku privredu tokom tekuće godine.
Prema poslednjim podacima, povećanje cena nafte i gasa posebno je pogodilo države koje se oslanjaju na uvoz energenata, kao i zemlje koje nemaju dovoljne finansijske rezerve za ublažavanje ovih šokova. MMF navodi da posledice nisu ravnomerno raspoređene – najteže su pogođene države u neposrednoj blizini sukoba, dok su globalni lanci snabdevanja takođe pretrpeli poremećaje.
Tržišni podaci pokazuju da je cena nafte Brent porasla na 102,72 dolara za barel, što je povećanje od 8,99 odsto, dok je cena gasa dostigla 3,1583 dolara, sa rastom od 5,73 odsto. Ove promene odražavaju rastuće tenzije i nesigurnost na energetskim tržištima, što dodatno opterećuje globalnu inflaciju i fiskalne bilanse uvoznika energije.
Kristalina Georgijeva izjavila je da će „posledice biti dugotrajne i da je neophodna koordinisana međunarodna saradnja kako bi se obezbedila stabilnost tržišta i zaštitile najugroženije ekonomije”. MMF posebno upozorava na rizike koje rast cena energenata može imati po zemlje sa ograničenim fiskalnim kapacitetima, ali i na moguće šire implikacije po globalni ekonomski rast.
U osvrtu na trenutnu situaciju, MMF podseća da su ovakvi šokovi istorijski dovodili do smanjenja potrošnje, povećanja troškova proizvodnje i slabljenja ekonomske aktivnosti, naročito u državama koje su zavisne od uvoza energenata. U tom kontekstu, MMF apeluje na vlade i međunarodne institucije da preduzmu mere za stabilizaciju energetskog tržišta i očuvanje makroekonomske stabilnosti.
