Evropska unija izdvojila 14 milijardi evra za dodatni uvoz energenata, ECB upozorava da će posledice na tržištu potrajati do kraja 2026. godine
Evropska unija suočava se sa ozbiljnim ekonomskim posledicama rata na Bliskom istoku, gde su cene gasa porasle za oko 70 odsto, dok je cena nafte povećana za 60 odsto od početka sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. Tokom mesec dana od početka krize, EU je izdvojila dodatnih 14 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva, saopšteno je na sastanku ministara energetike zemalja članica Evropske unije.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen naglasio je da su cifre dokaz ozbiljnosti situacije i upozorio da posledice krize neće biti kratkoročne. “Ne treba da imamo iluzije da će posledice ove krize na tržište energenata biti kratkorajne, jer neće”, izjavio je Jorgensen tokom sastanka ministara u utorak.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard je na video-pozivu sa zvaničnicima G7 istakla da će se ekonomski efekti osećati dugo vremena zbog ozbiljnog uništavanja infrastrukture. ECB prognozira da će inflacija u evrozoni dostići vrhunac od 6,3 odsto zbog akutnih poremećaja u snabdevanju energijom, koji će trajati do kraja 2026. godine. Lagard je dodala da je “previše već oštećeno i nema načina da se to obnovi za nekoliko meseci”.
Američki zvaničnici, uključujući ministra finansija Skota Besenta, smatraju da je kriza na tržištu energenata privremena i da će se cene stabilizovati kada se situacija na Bliskom istoku smiri. Ipak, Lagard je kritikovala ovakve stavove, naglasivši da je već uništeno previše infrastrukture i da će oporavak biti dugotrajan.
U zajedničkom saopštenju nakon sastanka G7, zemlje članice su najavile spremnost da preduzmu sve neophodne mere radi očuvanja stabilnosti i bezbednosti energetskog tržišta i istakle važnost koordinisane akcije za ublažavanje posledica sukoba u Zalivu.
Prema ekonomskim analizama, inflacija u evrozoni ubrzala je najbržim tempom od 2022. godine, a rizici za logistiku i snabdevanje energentima ostaju visoki. Cene nafte dostigle su više od 117 dolara za barel, dok su i cene goriva u SAD porasle na 4 dolara po galonu, što dodatno komplikuje globalnu ekonomsku situaciju.
