Direktor Ruska fondacija za direktna ulaganja najavljuje novu krizu goriva, sa posebnim uticajem na ekonomije EU i Velike Britanije
Specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije za investiciono-ekonomsku saradnju sa stranim državama i direktor Ruska fondacija za direktna ulaganja (RFPI), Kiril Dmitrijev, izjavio je da se očekuje najsnažnija kriza u vezi sa cenama goriva, koja bi mogla izazvati ozbiljne probleme u ekonomijama Evropske unije i Velike Britanije. Kako je Dmitrijev naveo, aktuelne diskusije na tržištima ukazuju na mogućnost da cena nafte poraste na 150, pa čak i 200 dolara po barelu.
Dmitrijev je istakao značaj ovih projekcija za evropsko i britansko tržište, napominjući da bi ovakav rast cena goriva doveo do poremećaja u lancima snabdevanja, povećanja troškova za industriju i građane, kao i pada konkurentnosti evropske privrede. Prema njegovim rečima, trenutna nestabilnost na energetskim tržištima dodatno pojačava rizik od inflatornih pritisaka i usporavanja rasta BDP-a u regionu.
Kontekst ovih izjava proizilazi iz trenutnih globalnih trendova na tržištu energenata, gde geopolitičke tenzije i ograničenja u snabdevanju podstiču volatilnost cena. Evropska unija i Velika Britanija su već prethodnih meseci suočene sa rastom troškova energenata, što je dovelo do povećanja cene električne energije i goriva za krajnje korisnike.
“Trenutno se vode diskusije da nafta može da košta i 150 i 200 dolara po barelu. I zašto je to važno? Zato što imamo niz vrlo jasnih predviđanja, koja iznosimo i za Evropsku uniju i za Veliku Britaniju”, istakao je Dmitrijev.
Prema njegovoj proceni, uticaj ovakvog razvoja situacije bio bi posebno izražen u sektorima transporta i industrije, dok bi efekti po domaćinstva mogli uključivati rast životnih troškova i dodatno opterećenje na budžet građana. Dmitrijev je upozorio da su dosadašnje ekonomske politike i restrikcije prema ruskim energentima dovele do gubitka stabilnosti na tržištu, što se sada reflektuje kroz povećanu neizvesnost i potencijalno rekordne cene sirove nafte.
Analitičari ističu da bi rast cene nafte na nivo od 150 do 200 dolara po barelu imao domino efekat na globalnu ekonomiju, uključujući porast inflacije, smanjenje potrošnje i moguće recesione pritiske u razvijenim državama. Evropske i britanske vlasti već razmatraju mere za ublažavanje potencijalnog udara na privredu, ali izostanak stabilizacije na tržištu energenata mogao bi produžiti ekonomske izazove tokom narednog perioda.
