Brent nafta pala ispod 99 dolara, S&P 500 skočio 2,9 odsto, investitori reaguju na najave o mogućem okončanju konflikta za tri nedelje
Globalna tržišta reagovala su snažnim promenama nakon što su investitori počeli da procenjuju da bi oružani sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogao biti okončan u naredne dve do tri nedelje. Ova promena sentimenta rezultat je izjava Donalda Trampa koji je najavio mogućnost završetka vojne kampanje u tom vremenskom okviru, što je pokrenulo talas optimizma na svetskim berzama i tržištima sirovina.
Prvi je reagovao naftni sektor. Cena Brent nafte pala je oko pet odsto i sada iznosi nešto manje od 99 dolara za barel, dok se američki WTI nafta spustila na oko 97 dolara. Ovaj pad usledio je nakon što su cene nafte nedavno dostizale iznad 119 dolara zbog straha od poremećaja u snabdevanju kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petina svetskog izvoza nafte.
Akcije su takođe doživele snažan oporavak. Evropski indeksi otvorili su u porastu: frankfurtski DAX i pariški CAC su porasli više od dva odsto, a londonski FTSE 100 porastao je 1,7 odsto. Na Volstritu je S&P 500 indeks prethodnog dana skočio 2,9 odsto, što je njegova najjača sesija u poslednjih nekoliko meseci, dok je Nasdaq porastao 3,8 odsto.
Rast optimizma nastavio se i na azijskim berzama. Južnokorejski Kospi skočio je čak 8,4 odsto, dok je japanski Nikkei porastao više od pet odsto. Snažni rastovi zabeleženi su i u Hong Kongu, Šangaju, Australiji, Tajvanu i Indiji, što ukazuje na široku spremnost investitora da preuzmu veći rizik na osnovu pretpostavke o skorašnjem smirivanju geopolitičkih tenzija.
„Tržišta u ovom trenutku bukvalno trguju scenarijom dvonedeljnog ili troonedeljnog rata na osnovu Trampovih najnovijih izjava. Finansijska tržišta reaguju na verovatnoće, a ne na potvrđene ishode, i sada se agresivno ugrađuje pretpostavka o kraćem sukobu“, istakao je direktor investicione kompanije deVere Group, Nigel Green, prema ekonomskim analizama. Pad cene nafte smanjuje inflaciona očekivanja i pritisak na centralne banke da zadrže visoke kamatne stope, što je direktno doprinelo rastu akcija.
Međutim, rizici na terenu nisu nestali. Ormuski moreuz i dalje je područje mogućih poremećaja, a cena benzina u SAD prvi put od 2022. godine premašila je 4 dolara po galonu (oko 0,97 dolara za litar), što ukazuje na realan uticaj na krajnje potrošače. Istovremeno, iz Vašingtona stižu mešovite poruke – dok Tramp govori o brzom završetku operacije, najavljeno je i da bi neuspeh pregovora mogao dovesti do napada na ključnu iransku naftnu infrastrukturu. Američki ministar odbrane Pete Hegseth opisao je sledeću fazu konflikta kao „odlučujuću“, ne isključujući mogućnost dalje eskalacije.
Analitičari upozoravaju da čak i nagla deeskalacija ne bi izbrisala ekonomske posledice do sada nastale. U martu su cene nafte skočile gotovo 50 odsto, dok su akcije padale širom sveta, a evropski indeksi zabeležili najlošije rezultate od početka pandemije. Prinosi na obveznice su rasli, a dolar je jačao kako su investitori tražili sigurnost. Ekonomista Sylvain Bersinger ovu situaciju opisuje kao „mini naftni šok“ i upozorava na rizik od stagflacije – kombinacije rasta cena i usporavanja privredne aktivnosti.
Iako se tržišni sentiment naglo preokrenuo, investitorski optimizam oslanja se na neproverenu pretpostavku da će sukob biti kratkotrajan. „Ova berzanska euforija temelji se na definisanom vremenskom okviru koji nije potvrđen. U slučaju promene ili pogoršanja situacije, tržišta će morati ponovo da reaguju brzo i snažno“, zaključuje Green. Investitori i dalje pomno prate razvoj događaja u Ormuskom moreuzu, diplomatske korake između Vašingtona i Teherana, kao i izjave političkih lidera. Do jasnog dokaza deeskalacije, sadašnji rast ostaje ranjiv i više je posledica očekivanja nego realnih promena na terenu.
