Rast cene nafte na globalnom tržištu od 5,28 odsto izazvan geopolitičkim tenzijama, Srbija izložena zbog zavisnosti od uvoza i nerešenog statusa NIS
Globalno tržište nafte zabeležilo je rast cene Brent sirove nafte na 103,77 dolara za barel, što predstavlja povećanje od 5,28 odsto, usled pojačanih geopolitičkih tenzija i mogućnosti blokade Ormuskog moreuza na Bliskom istoku. Ova situacija ima značajan ekonomski potencijal da utiče i na Srbiju, zbog njene zavisnosti od uvoza nafte i prirodnog gasa, kao i zbog nerešenog vlasničkog pitanja u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Kako je izjavio Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka, ukoliko dođe do potpune blokade Ormuskog moreuza, efekti će se preliti i na srpsku ekonomiju, bez obzira na postojeće državne mere u energetskom sektoru. Ormuski moreuz je ključna tačka za globalno snabdevanje naftom, kroz koju prolazi značajan deo svetskog izvoza sirove nafte.
Obrenović je naglasio da ni evropske ni američke privrede ne bi mogle da izdrže visoke cene nafte po barelu, iako su Sjedinjene Američke Države veliki proizvođač kako sirove nafte, tako i tečnog prirodnog gasa. Međutim, značajan deo njihove potrošnje i dalje zavisi od uvoza, što dodatno pojačava globalni efekat poremećaja na tržištu.
Za Srbiju, koja uvozi većinu svojih energetskih potreba, ovakav rast cena sirovina dodatno komplikuje situaciju, naročito u kontekstu trenutne nerešene vlasničke strukture NIS. Ova kompanija ima ključnu ulogu u snabdevanju domaćeg tržišta naftnim derivatima, a svako povećanje globalnih cena direktno se reflektuje na troškove privrede i građana.
Prema dostupnim podacima, cena nafte Brent trenutno iznosi 103,77 dolara za barel, dok je cena gasa na svetskom tržištu pala za 5,63 odsto na 3,0095 dolara. Kurs evra prema dinaru iznosi 117,5598 dinara, sa blagim rastom od 0,13 odsto, što ukazuje na relativnu valutnu stabilnost uprkos energetskim izazovima.
Ukoliko trenutne geopolitičke tenzije potraju ili se intenziviraju, očekuje se dodatni pritisak na cene energenata, što može imati srednjoročni uticaj na inflaciju, industrijsku proizvodnju i životni standard u Srbiji. Stručnjaci ističu da je diversifikacija izvora snabdevanja i jačanje energetske bezbednosti prioritet za domaću privredu u narednom periodu.
