Srbija uvezla 8,4% sirovina iz Irana, domaća HIP-Petrohemija proizvodi 600.000 tona godišnje, ali se nova poskupljenja očekuju
Cene plastike u Srbiji porasle su i do 50 odsto u poslednje dve do tri nedelje, prateći rast cene nafte na međunarodnom tržištu, ali domaća industrija za sada nije direktno pogođena poremećajima u Persijskom zalivu, navodi Udruženje za hemijsku industriju Privredne komore Srbije. Sekretar udruženja Dragan Stevanović ističe da su građani Srbije još uvek zaštićeni od drastičnih poskupljenja, ali da je dalji tok neizvestan zbog globalnih poremećaja.
HIP-Petrohemija ima proizvodni kapacitet od 600.000 tona osnovnih sirovina godišnje, dok se dodatnih 150.000 tona uvozi. Kompanija Hipol Odžaci proizvodi oko 35.000 tona polipropilena, a uvoz se dopunjuje sa još 100.000 tona. Kada je reč o polistirenu, trećoj važnoj sirovini, Srbija uvozi oko 50.000 tona godišnje. Prema podacima za prethodnu godinu, Srbija je iz Irana uvezla približno 8,4 odsto potrebnih sirovina.
Od početka sukoba na Bliskom istoku, cena sirovina za plastiku značajno je porasla – sa 850 evra po toni na početku rata, na 2.100 evra po toni trenutno, dok se za narednu nedelju očekuje rast na oko 2.500 evra po toni. Stevanović naglašava da je snabdevanje sirovinama stabilno, ali su cena i transport postali ključni izazovi. “Mi trenutno imamo dobru konekciju sa Kinom, cena je konkurentna, ali je put dug i skup i traje oko tri meseca”, navodi Stevanović.
Dodatne izazove predstavlja i situacija kod regionalnih proizvođača – Mađarski MOL je zbog požara u postrojenju obustavio proizvodnju, a normalizaciju očekuje tek krajem avgusta, dok Slovačka ima probleme zbog smanjenog dotoka ruske nafte.
Stevanović podseća da je plastika i dalje nezamenljiv materijal u savremenom društvu, a dalji razvoj situacije zavisiće od kretanja cena nafte i stabilnosti snabdevanja na globalnom tržištu. “Toliko brzo raste cena da ni berza nije mogla da prati skokove – prošle nedelje cena polietilena je na berzi bila 1.350 evra, a u realnosti 1.700 evra, što pokazuje nestabilnost tržišta”, zaključuje Stevanović.
Rast cena sirovina za plastiku posledica je činjenice da se osnovni polimeri dobijaju iz nafte, pa svaki rast cene “crnog zlata” automatski podiže troškove proizvodnje. Prema aktuelnim kretanjima, domaća privreda i potrošači mogu očekivati nastavak rasta cena plastike ukoliko se globalni poremećaji nastave.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/u-srbiji-plastika-zasad-ne-trpi-zbog-raketa-u-zalivu
