Rast troškova energije, sirovina i rada utiče na sektor, dok 85 odsto restorana uvodi nove poslovne modele
Restoranska industrija u Srbiji i globalno suočava se sa rastućim troškovima energije, sirovina i radne snage, što direktno utiče na profitabilnost i broj gostiju, pokazuje Globalni izveštaj o ugostiteljstvu za 2025. godinu. Prema ovom izveštaju, nešto više od polovine ispitanih ugostitelja ocenilo je poslovne rezultate kao dobre ili odlične, što ukazuje na oprezan, ali rastući optimizam u sektoru.
Većina restorana je tokom 2024. povećala cene, dok je samo devet odsto zadržalo iste iznose na meniju. Oni koji su se odlučili za poskupljenja, najčešće su povećali cene za 5 do 10 odsto. Uprkos tome, protok gostiju stagnira ili opada, što je prijavilo 72 odsto anketiranih ugostitelja. Istovremeno, pritisak na zarade radnika raste – čak 92 odsto restorana povećalo je plate, a većina povećanja premašila je 10 odsto.
Profitabilnost sektora ostaje izazov: 28 odsto ugostitelja je zadržalo isti nivo profita kao prethodne godine, što je više nego ranijih 17 odsto, ali polovina i dalje beleži niže profite. Analiza pokazuje da restorani koji su dizali cene za 15 ili više procenata beleže pad profita i broja gostiju, uz lošiju percepciju poslovanja.
U Srbiji je rast cena ugostiteljskih usluga u poslednjih šest meseci blago usporio. Dok je u novembru 2025. međugodišnji rast iznosio 7,8 odsto, statistika iz marta 2026. pokazuje rast od 4,7 odsto. Ovu dinamiku delimično je uslovilo ograničenje trgovačkih marži do marta i manji broj turističkih dolazaka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da su cene u martu u odnosu na decembar pale za 0,4 odsto.
Kada se posmatra struktura, gotova jela su poskupela 9 odsto, bezalkoholna pića 7,1 odsto, a alkoholna pića 6,9 odsto na godišnjem nivou. Prenoćišta su jedina usluga koja je pojeftinila, i to za 4,3 odsto. U Vojvodini je zabeležen rast od 7,8 odsto, što je isti nivo kao prethodne godine.
Više od 85 odsto restorana u 2024. isprobalo je barem jedan netradicionalni poslovni model, uključujući promene u strukturi bakšiša, zapošljavanju i uvođenju dodatnih usluga kao što su ketering i “pop-up” događaji.
Dimitrije Acevski, operativni direktor Eichen Grupe, ocenjuje da se i u Beogradu pojačava trend diferencijacije ponude i prelaska na konceptualno ugostiteljstvo, uz sve izraženiju podelu između prestižnih restorana i objekata sa brzim konceptima. Prema njegovim rečima, segment restorana sa prosečnim cenama je još uvek prisutan, dok ekskluzivni restorani sa personalizovanom uslugom postaju statusni simbol, gde cena nije odlučujući faktor za goste.
Ukupno, gastronomska scena Srbije, a posebno Beograda, postaje raznovrsnija, ali ostaje pod snažnim uticajem globalnih trendova i rastućih troškova poslovanja.
Source: https://bif.rs/2026/04/da-li-ce-restorani-postati-prestiz-u-srbiji/