Nova mera stupa na snagu 2041. godine, Danska prednjači po dužini radnog veka u EU, dok je u Srbiji granica i dalje 65 godina
Danska je donela odluku da podigne starosnu granicu za odlazak u punu penziju na 70 godina za sve građane rođene posle 31. decembra 1970. godine. Prema novim pravilima, ova mera će se primenjivati od 2041. godine, čime Danska postaje prva zemlja Evropske unije sa ovako visokom granicom za ostvarivanje prava na punu penziju.
Odluka danske vlade dolazi kao odgovor na evidentan rast očekivanog životnog veka i potrebu za održivošću penzionog sistema. U poređenju sa zapadnoevropskim zemljama, Danska sada ima najvišu starosnu granicu za penzionisanje, dok je u Srbiji ova granica 65 godina za muškarce i 63 godine i četiri meseca za žene, uz najavljeno izjednačavanje na 65 godina do 2032. godine.
U Danskoj, građani koji su rođeni 1971. godine i kasnije, pravo na punu starosnu penziju moći će da ostvare tek 2041. godine, što praktično znači minimum 70 godina života i minimum potrebnog staža. U ostatku Evrope, većina zemalja još uvek ima starosnu granicu između 65 i 67 godina, ali trend rasta je izražen kao odgovor na demografske promene i produženje životnog veka.
Reforma penzionog sistema u Danskoj izazvala je snažnu debatu u javnosti, ali vlasti ističu da je mera neophodna radi očuvanja finansijske stabilnosti fondova i izbegavanja potencijalnih deficita u budućnosti. “Ovo je neophodan korak kako bi naš penzioni sistem bio održiv i u narednim decenijama, imajući u vidu sve duži životni vek stanovništva”, navode zvaničnici u obrazloženju odluke.
Za građane Srbije, ova vest ima poseban značaj u kontekstu aktuelnih diskusija o budućnosti domaćeg penzionog sistema, koji se takođe suočava sa izazovima niskog nataliteta i produženja životnog veka. Ipak, trenutna starosna granica od 65 godina još uvek je značajno niža od one u Danskoj, a očekivani životni vek u Srbiji je nešto kraći nego u zapadnoevropskim državama.
Danski model, koji automatski indeksira starosnu granicu u skladu sa rastom očekivanog životnog veka, mogao bi poslužiti kao referenca za druge zemlje koje traže održiva rešenja za finansiranje penzija u budućnosti. Analitičari ocenjuju da će ovakve mere postajati sve češće u državama članicama Evropske unije, s obzirom na demografske i ekonomske trendove.