Objekti sa opterećenjem od 30 MW stvaraju trošak od 21 milion evra godišnje, a državni centar u Kragujevcu troši 0,35% ukupne električne energije zemlje
Razvoj data centara u Srbiji postavlja ekonomska pitanja daleko iznad same dostupnosti električne energije, pokazuju aktuelne analize. Objekat sa opterećenjem od 30 MW godišnje troši oko 263 GWh struje, što ga svrstava među najveće pojedinačne potrošače u elektroenergetskom sistemu. Pri prosečnoj ceni struje od 80 evra po megavat-satu, godišnji trošak iznosi oko 21 milion evra (oko 2,47 milijardi dinara).
Pored električne energije, značajan je i uticaj na druge resurse. Državni data centar u Kragujevcu trenutno troši oko 0,35% ukupne električne energije Srbije, dok je planirano proširenje sa 14 na 56 MW, što će dodatno povećati zahteve prema elektroenergetskom sistemu. Najava dolaska globalnih kompanija poput Yango Group, koje planiraju centralni data centar u Kragujevcu, ukazuje da Srbija ulazi u globalnu trku za AI infrastrukturu i cloud usluge. Svaki novi veliki objekat može dodatno opteretiti sistem u meri uporedivoj sa gradom srednje veličine.
Efikasnost potrošnje meri se PUE (Power Usage Effectiveness) pokazateljem. Prosečan globalni PUE u 2024–2025. godini iznosi 1,56, dok se kod najefikasnijih centara, poput Google-a, beleži vrednost od 1,09. U regionu su još uvek česti PUE između 1,5 i 1,6, što znači da data centar sa 30 MW IT opreme ukupno zahteva 45–48 MW električne snage. Razlika između PUE 1,3 i 1,6 donosi dodatnih 8–9 MW stalnog opterećenja, odnosno još 5–7 miliona evra godišnjeg troška struje.
Troškovi izgradnje i jačanja elektroenergetske infrastrukture (trafo stanice, dalekovodi, rezervni izvori) ne padaju isključivo na investitore, već deo ulaganja preuzima javni sektor kroz EPS, što može voditi povećanju tarifa za krajnje korisnike.
Drugi ključni resurs je voda: data centri, u zavisnosti od tehnologije hlađenja, troše 1–2 litra vode po kWh IT energije, što za centar od 30 MW može značiti godišnju potrošnju od 260.000 do 526.000 kubnih metara. Pri prosečnoj ceni industrijske vode od 0,8 evra po kubiku, godišnji izdatak doseže 200.000–420.000 evra (23,4–49,1 miliona dinara). Pitanje izvora vode i kapaciteta lokalne infrastrukture posebno je važno u regionima gde su resursi već ograničeni.
Ekološki i zdravstveni uticaji nisu zanemarljivi. Upotreba rezervnih dizel-agregata povremeno emituje štetne čestice i NOx, dok rashladni sistemi stvaraju kontinuiranu buku od 55–85 dB(A), što može negativno uticati na kvalitet života stanovnika u blizini. Alternativna rešenja, poput baterijskih sistema ili tiših rashladnih uređaja, povećavaju ukupne troškove investicija za 5–15 odsto.
Evropski data centri su u 2024. godini potrošili oko 62 miliona kubnih metara vode, a projekcije do 2030. ukazuju na porast do 90 miliona kubika. Srbija mora pažljivo planirati dalji razvoj, imajući u vidu ograničenost resursa i realne ekonomske koristi digitalne infrastrukture.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/data-centri-gutaju-resurse-sta-srbija-zaista-dobija