Kuvajt, Saudijska Arabija i Oman oslanjaju se na desalinizaciju za većinu pijaće vode, rizici rastu usled regionalnih tenzija
Zemlje Persijskog zaliva sve više zavise od desalinizacije morske vode, pri čemu Kuvajt obezbeđuje oko 90 odsto pijaće vode upravo ovim putem, dok su Saudijska Arabija i Oman takođe visoko zavisni od ovih postrojenja, pokazuje najnovija analiza Moody’s. Pitanje bezbednosti vodosnabdevanja dospelo je u centar pažnje nakon što je desalinizaciono postrojenje u Bahreinu pretrpelo oštećenja u napadu dronom početkom marta, čime je ukazano na glavnu slabost: većina zemalja regiona svakodnevno je oslonjena na obalska postrojenja za desalinizaciju.
Prema Moody’s, desalinizacija nije rezervno rešenje, već osnovni izvor pijaće vode za stanovništvo i industriju u zalivskim državama. Većina postrojenja nalazi se u blizini obalskih gradova i industrijskih zona, što omogućava efikasnu distribuciju, ali i stvara slabosti – koncentracija kapaciteta na obali izložena je rizicima od napada i sabotaža, a trenutno ne postoje brza alternativna rešenja sličnog obima.
Nedavna eskalacija tenzija u regionu dodatno je istakla ranjivost vodne infrastrukture. Iran je javno zapretio da bi mogao ciljati desalinizaciona postrojenja širom Persijskog zaliva, dok su vlade u regionu upozorile da bi svaka dalja eskalacija mogla izazvati uzvratne udare na kritične resurse vode i energije. U pojedinim državama, rezerve vode su dovoljne samo za oko nedelju dana, pa bi duži prekid mogao brzo uticati na domaćinstva, bolnice i industriju.
Moody’s naglašava i snažnu međuvezanost vodosnabdevanja i elektroenergetskog sektora – postrojenja za desalinizaciju zahtevaju električnu energiju za rad, dok su i energetski i industrijski objekti zavisni od stalnog dotoka vode. Prekid u lancu snabdevanja izazvao bi lančanu reakciju, usporavajući proizvodnju električne energije, industrijske procese i funkcionisanje javnih službi. U slučaju ozbiljnijeg incidenta, vlade bi morale brzo intervenisati kako bi obezbedile vanredne zalihe i izvršile hitne popravke, što bi značajno povećalo troškove.
Rizik nije ravnomerno raspoređen: Saudijska Arabija, UAE i Katar raspolažu većim finansijskim rezervama i razvijenijom infrastrukturom, što im omogućava bržu reakciju, dok su Bahrein i pojedine manje ekonomije znatno ranjiviji, prema oceni Moody’s. U njihovom slučaju, slabi fiskalni pokazatelji povećavaju osetljivost na dugotrajnije poremećaje.
Voda više nije samo komunalno pitanje – ona je ključna za energetsku stabilnost, industrijski razvoj i svakodnevni život u regionu. Prekid u snabdevanju može izazvati tzv. „kaskadne kreditne efekte“ i brzo se preliti na druge sektore privrede. U uslovima povišenih tenzija, bezbednost i otpornost vodne infrastrukture postaje jedno od najvažnijih pitanja za stanovništvo i privredu država Persijskog zaliva.