Nemački telekom i američka filijala mogli bi da formiraju najveći svetski telekomunikacioni holding, dok analitičari upozoravaju na ograničene uštede i političke prepreke
Nemački telekomunikacioni gigant Dojče telekom razmatra mogućnost potpunog spajanja sa svojom američkom podružnicom T-mobajl, čime bi nastao koncern čija bi ukupna tržišna vrednost dostigla blizu 390 milijardi evra. Prema dostupnim podacima, trenutna tržišna kapitalizacija Dojče telekoma iznosi 135 milijardi evra, dok američki T-mobajl na berzi vredi oko 252 milijarde evra.
Plan podrazumeva osnivanje nove holding kompanije koja bi uputila ponudu za preuzimanje akcija oba entiteta. U slučaju realizacije ovog koraka, nova kompanija bila bi listirana istovremeno na Volstritu i na jednoj od vodećih evropskih berzi, prema informacijama iz izvora upoznatih sa procesom.
Analitičari, uključujući eksperte Dojče banke, ističu da spajanje velikih telekomunikacionih kompanija ne garantuje automatski rast vrednosti za akcionare, uz napomenu da su potencijalne sinergije i uštede u ovom sektoru često ograničenog dometa. Pored tržišnih izazova, proces bi mogao naići na političke prepreke, s obzirom na to da je nemačka država najveći pojedinačni akcionar Dojče telekoma sa udelom od 28 odsto.
Dojče telekom trenutno kontroliše oko 53 odsto udela u T-mobajlu. Eventualno spajanje bi, prema procenama, značajno smanjilo relativni državni udeo u novonastaloj kompaniji, što može izazvati neslaganja u političkim krugovima u Berlinu.
Iako je T-mobajl u prošlosti bio označavan kao „problematično dete“ nemačke grupe, u poslednjoj deceniji kompanija je postala ključni motor rasta, nadmašujući konkurente na američkom tržištu kao što su AT&T i Verizon u broju novih korisnika. U prethodnoj godini, T-mobajl je ostvario operativnu dobit od 29 milijardi evra, dok je ukupna operativna dobit grupacije Dojče telekom iznosila oko 44 milijarde evra.
Prema ekonomskim analizama, potencijalno spajanje bi imalo značajan uticaj na globalno tržište telekomunikacija, ali bi istovremeno otvorilo pitanja oko regulative i buduće vlasničke strukture. Dalji koraci i odluka o formalnom pokretanju procesa zavisiće od saglasnosti akcionara, kao i regulatornih tela u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
