Na srpskim njivama udeo domaćeg semena kukuruza svega 20-22 odsto, dok se kod suncokreta koristi do 20 odsto domaće selekcije
Srpski poljoprivrednici nastavljaju da značajnu prednost prilikom setve daju uvoznim semenskim materijalima, pokazuju podaci stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U ukupnoj strukturi setve kukuruza, koji se svake godine seje na oko milion hektara, domaći proizvođači semena — uključujući Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Institut za kukuruz „Zemun polje“ — učestvuju sa svega 20–22 odsto tržišta. Ostatak pokrivaju međunarodne kompanije i njihovi brendovi, koji su poslednjih godina dodatno pojačali svoju poziciju.
Sličan trend primećen je i kod drugih ratarskih kultura. Kod suncokreta, koji zauzima oko četvrtinu površina u odnosu na kukuruz, domaće seme koristi se na najviše 20 odsto površina. Jedino u proizvodnji soje domaće kompanije zadržavaju veću prisutnost, pri čemu je za ovu uljaricu, koja se seje na manjim površinama u odnosu na suncokret, udeo domaćih sorti često oko 70 odsto. Međutim, više od polovine semena soje poljoprivrednici proizvode sami, što predstavlja izazov za regulisanje ovog sektora.
Prema rečima profesora dr Velimira Mladenova, srpski proizvođači semena suočavaju se sa izraženom konkurencijom stranih kompanija još od njihove pojave na tržištu pre dve decenije. Strane firme su najpre uvozile seme, a potom pokrenule i sopstvenu proizvodnju i razvoj hibrida namenjenih lokalnim uslovima. Dodatno, deo međunarodnih kompanija u Srbiji proizvodi seme za izvoz, pre svega na tržišta Grčke, Turske i Nemačke.
„Situacija na domaćem tržištu je takva da je gotovo nemoguće okrenuti poljoprivrednike domaćim sortama, bez sistemske intervencije države i boljeg uređenja sektora semenarstva“, ističe prof. Mladenov. On navodi da je kvalitet semena svih kompanija visok, ali da domaći proizvođači uporedo ulažu u razvoj nauke i marketing, što ih dodatno opterećuje.
Problemi u domaćem semenarstvu pogoršani su zbog izostanka pravovremene reakcije države, što je dovelo do gubitka tržišnog udela domaćih instituta. Prof. Mladenov ukazuje na potrebu za posebnim zakonskim merama koje bi domaćim kompanijama obezbedile minimalnu prednost i sprečile njihovo gašenje, uz naglasak da uređenost tržišta i kvalitet semena moraju biti prioritet.
Source: https://bif.rs/2026/03/nasi-poljoprivrednici-za-setvu-sve-vise-koriste-uvozna-semena/
